Šta je ostalo posle kraja?

 

Šta je ostalo posle kraja?

Ostao je bol

koji me još uvek podseti da sam živa,

kada naša pesma na radiju zasvira.

Ostalo je sećanje na dan našeg prvog sastanka.

Ljubav na prvi pogled.

Drhtaj duše na prvi osmeh.

Ostalo je pitanje

Da li je moglo drugačije biti,

da li smo ljubav da umre

mogli sprečiti?

Šta je ostalo posle kraja?

Da li je išta ostalo?

Ostao je bes da tinja

poput rasplamsale vatre.

Ostala je suza da kane

svaki put kad samoća zaboli.

I pitanje

kada će neko opet da me voli.

 

Ostalo je slomljeno srce,

pomračeno na nebu sunce.

Izgubila se nada.

Posle dugih noći

jutro ne sviće više,

padaju duge jesenje kiše,

sećaju na jesen našeg rastanka,

kada je svako krenuo putem svojim.

Šta je ostalo posle kraja?

Da li ja još uvek postojim?

Ko sam sada ja?

Šta želim?

Da li opet želim

sa nekim ljubav da delim?

Ili sam istrošena i prazna

a ovaj život mi samo kazna.

Umem li opet da verujem?

Da se smejem?

Da se radujem?

 

Šta ostaje posle kraja?

Ostaje strah od novih pokušaja,

strah od istih ishoda,

strah od istih promašaja.

Šta ostaje kada ljubav umre?

Kada ljubav umre ostaje mržnja,

Pa bol.

Pa praznina.

Pa strah da se nekom opet damo.

I na kraju,

na kraju ostaje pesma samo.