Posle tebe

Kad bi mogao kao olovkom ljubav da precrtaš.

ali ne možeš kad se u srce snažno ucrta.

Mozak pokušava da ubedi ludo srce da gotovo je

i da tako najbolje je,

ali srce pobeđuje,

ljubav teško prestaje.

 

Još ponekad svratiš u moj san

i pokloniš mi suzu jutarnju,

u crno obojiš ceo dan.

Krevet je prazan već odavno..

ruke ne mogu nikog više da grle.

 

Teram ih od sebe ko đavole crne…

teram…jer oni nisu ti…

ili se plašim da nisu kao ti…

da dođu, donesu pesmu u moj život

i onda samo kraj mene ko kraj stranca prođu

… bez zbogom… bez izvini… kao da ništa bilo nije…

a ova ogorčenost koja teče venama mojim pravu istinu krije…

 

Posle tebe potop je nastao,

ništa za davanje nije u meni ostalo.

Oči gledaju, srce ih zatvara,

nikom svoja vrata više ne otvara..

 

Idite… ostavite me…

ne prilazite… želim samoću…

želim ovih zidova hladnoću…

da me greju ko tvoje srce ledeno.

Volela sam čoveka bez duše,

čoveka koji nije mogao ništa da mi da,

koji me bacio do samog dna,

Posle tebe u meni je samo pustinja ostala…