Ne trudimo se da zadržimo one koji se ne trude da zadrže nas

Ranije, u mladosti bilo nam je teško da prihvatimo da ljudi do kojih nam je stalo odlaze iz naših života. Sada, kada smo odrasli, shvatamo da odlaze, ali samo fizički. Oni ostaju prisutni u našem sećanju, u duši, a ponekad i u snu. Nikada ih ne zaboravljamo u potpunosti. I ne treba. Jer zahvaljujući njima mi smo danas ono što jesmo.

Oni su svojim postupcima stvorili naše novo JA. Iako su nas povredili, nikada im ne želimo zlo. Nikada. Zagrlimo ih u snovima i oprostimo. Dali su nam ono što su mogli i što su umeli. Ponašali su se onako kako su naučeni. Oprostimo i sebi što smo im poklonili delić života i delić srca. Ništa nije bilo uzalud, verujte.

Treba da shvatimo da moramo više puta da otvorimo pogrešna vrata i uđemo u prostoriju koja nam privremeno pripada i koja je tu samo da nas nauči važnim životnim lekcijama. Moramo da otkrijemo šta se krije iza tih pogrešnih vrata da bismo jednom znali da prepoznamo i ona prava, nama sudbinski predodređena. Lekcije će nam se ponavljati, sve dok ih ne savladamo.

Ako su se neka vrata za nas zatvorila, ne padajmo u očaj. Nisu bila naša. Tuđa su. A ono što je tuđe nikada ne možemo zadržati ma koliko se trudili. Zato ih pustimo. Ne držimo se za tu tuđu bravu uzalud kada neko tamo sa druge strane čeka nekog drugog. Ne čeka nas. Shvatite, NE ČEKA. Jer da čeka ne bi dozvolio da toliko dugo stojimo sami  na promaji.

Ne trudimo se da zadržimo one koji se ne trude da zadrže nas. Sačekajmo da se naša vrata otvore. Iza njih čekaće nas nečije raširene ruke i otvoreno srce. Tada ćemo shvatiti da naša sudbina ne mora da bude sizofska. Nećemo morati da molimo za ljubav i dobijamo je na čašičicu. Mi zaslužujemo više. Zaslužujemo SVE. Zapamtite to! I ako ste još uvek prosjak ljubavi i očajnički se držite za ta pogrešna vrata, pustite ih još SADA.

Nemojte se više uzalud nadati da ćete pogrešna vrata nekom magijom pretvoriti u prava. Život je previše kratak da biste ga proveli čekajući nešto što se verovatno neće ni desiti. Zapitajte se samo da li biste vi nekog do koga vam je stalo pustili da vas predugo čeka. Ne biste? Naučite kada je dosta. Naučite kada je vreme da se okrenete i odete. Prava vrata otvaraju oni koji imaju dovoljno snage da puste stara. Pronađite tu snagu u sebi. Sigurno je imate. Zato sada samo pustite…