Ima li još ljubavi na svetu ovom?
Ili smo je ostavili u veku prošlom?
Da li znamo šta smo izgubili?
Šta smo negde usput zaboravili?
Hoćemo značenje reči “ljubav” u rečniku tražiti?
Srce drugo srce više neće tražiti?
Duša će prazna ostati!
Ruke hladne postati!
BEZ SRCA ĆEMO OSTATI!
Zašto smo to dozvolili?
Zar smo značaj ljubavi zaboravili?
Zar smo takve kukavice postali?
Dušu prodajemo,
Telo kao robu dajemo…
Ništa nam više ni sveto ni vredno nije…
Sve lepo i dobro ZAUVEK nestalo je…
Ima li još ljubavi na ovome svetu?
Hoćemo o njoj pričati u pluskvamperfektu?
Bilo jednom davno, ljudi se voleli…
Ali su se onda u lavirintu instant sema izgubili…
Više nazad nema…
Svet bez ljubavi nam se sprema…
Sve bez ljubavi je svet bez sunca,
Roboti ulicama hodaju, bez srca…
U stvari, srce u grudima kuca,
Ali druge neke funkcije ima…
Da voli više ne ume…
ZAŠTO SMO DOZVOLILI DA LJUBAV UMRE?
Svet bez ljubavi obojen je u tugu,
Ali mi to ne vidimo…
Danas se osećanja stidimo,
A varijantama ponosimo…
I ako ikada ljubav osetimo…
Prihvatimo je, ne bežimo…
Tužan je, usamljen i sam čovek srca studenoga…
Volimo!!!
Crni svet u crveno obojimo!
Još večeras onog ko je kraj nas zagrlimo…
I ZAVOLIMO…
Ljubav zna da boli, ranjava, ubija…
Ali SAMO I JEDINO ONA
Čini da nam oko zasija,
Srce zaigra…
LJUBAV NAS ŽIVIM ČINI…
Pre smrti ne umirite!
Zavolite…
Pesma je objavljena i na portalu iserbia.rs.
Druga strana tuge 