Draga mama

 

 

 

 

 

Bez tebe nikada više ništa biti isto neće.

Ptice više neće istim glasom cvrkutati.

To neće biti pesma, već samo jecaj.  

Nadvio se stravičan veo nesreće

Nad našom polupraznom kućom.

Jer ti više ne šetaš njenim pragom.

Odzvanja samo neki neopisivo bolan uzdisaj.

 

Ti si sada među anđelima,

Sa neba nas čuvaš,

Znaš da smo bez tebe svi troje izgubljeni i sami.

Moliš se za naš mir tamo na nebesima,

O našem miru i sreći sanjaš.

Jer, znaš, da smo sada zarobljeni u tami.

 

Neočekivano te Bog k sebi uze,

Mi razloge za to tražimo,

Ali ne nalazimo.

Na licu i u duši samo studene suze.

Utehu tražimo, ali ne nalazimo.

 

 

 

 

 

 

U meni bes ko buktinja tinja,

Šta je naša porodica Bogu skrivila?

Ko da je na nas bačeno proklestvo,

A pošteni, iskreni, dobri uvek bili smo.

Tebi pod zemljom, mama, nije mesto.

 

Proklinjem sudbinu, život, ne znam ni ja šta više,

Jer te tako iznenada i krvnički uze,

U mom srcu lavina gneva i suza kiše.

Kako će i vreme sve ovo da izbriše?

 

Bol ubija. Kida. Na sitne deliće cepa srce.

A iz očiju teško suze liju.

Samo tajni tuneli izgubljene duše tešku bol kriju.

Zauvek se ugasilo mog života sunce.

 

Bila si moja zvezda vodilja u noći,

Moja podrška, zaštita, moje oči.

Bila si mi sve, a sada više nema te.

 

Kako ću bez tebe, draga mama?

Osećam se tako prokleto sama.

Ugrožena, utučena, beživotna, izgubljena, nevoljena.

 

Sada više ne vidim svetlo na kraju tunela.

Ti si mi ga uvek prstom pokazivala.

Ti si se sa mojim mukama jedina saosećala.

Ti si me jedina istinski više od života volela.

 

Kakva si majka ti si 2. oktobra pokazala,

Za svoj život nisi ni na sekund marila,

Da bi svog sina spasila.

Sebe si ubila.

 

Ti si bila, bićeš i SVETICA ostaćeš,

Anđeo koji će me osmehom grejati s neba,

Bila si uvek i bićeš tu kad treba.

Iako si ovozemaljski život napustila,

Naša srca NIKAD nećeš.

Kroz nas VEČNO ŽIVEĆEŠ.

 

 

 

 

 

Mi smo ti zahvalni za svu ljubav koju si nam dala,

Volela si nas onako kako si umela i znala,

Iako si i grešila, mi ti sve opraštamo,

I grehe naše oprosti i ti nama.

 

Pamtićemo te samo kao sveticu

Majku koja za dete i život svoj daje.

Budi zauvek naš anđeo čuvar,

I neka tebe anđeli čuvaju…

A i na Zemlji živećeš večno

Sve dok je nas koji te BESKRAJNO VOLIMO.

ZAUVEK…

Tvoji…