Ovo je odeljak iz knjige Nesalomiva.
Sećanje – toliko bola, ljubavi, čežnje, daljine i beskonačnosti u toj jednoj jedinoj reči. Asocira nas na nešto što smo izgubili, a nismo želeli. Bol nas razdire, a leka kao da nema. Život nije puko preživljavanje. Od sećanja se ne živi. A kako drugačije?
Ne možeš da napraviš korak napred, a ni nazad više nema. Nepomičan u mestu stojiš i pitaš se leči li vreme išta ili samo neopaženo prolazi? Kako krenuti u budućnost kada nas proganjaju košmarne senke prošlosti? Kako se radovati novom danu kad nas svako buđenje zaboli? Ima li ovaj život smisla kada izgubimo one koje najviše volimo?
Bol bez suza najviše boli. To znaju oni koji su je osetili. U tebi je, a ne može da izađe napolje. Steže te, guši te, ubija te, a ti tu ne možeš baš ništa. Navučeš osmeh na lice i pretvaraš se da si dobro. A nisi i ne znaš kada ćeš opet biti, ali osećaš da niko ne mari za to.
Niko te ne razume. Usamljeniji si i nesrećniji nego ikada. Pa, kako i ne bi, kada ceo svet ti se srušio. Sve što si voleo, izgubio si u trenu. Nisi kriv, ali izgleda ispaštaš neku tešku kaznu. Pitaš se čime si to baš ti zaslužio? Ljut si na boga, sudbinu, ma na sve!
Zapamti da čak i kada se sve oko tebe raspada, ti moraš da voliš sebe! Na kraju svi odlaze, a ti ostaješ sam. Ako sam sebi nećeš pomoći, ko će ti onda brisati suze koje ne teku, a srce peku? Najveći gubitak je kad izgubiš sebe. Tek tada si izgubio sve. Ne dozvoli to, bori se!
Nikad ne gubi nadu, napaćeni čoveče. Sunce će zasijati i nesrećnima. Važno je ne gledati samo u tmurne oblake. Može ti se vid pomračiti pa nećeš ni zapaziti sunce koje polako izranja iza gustih oblaka. Pomilovaće i tebe njegovi zraci, ali im to moraš dozvoliti. Druga strana tuge su zapravo snaga, nada i konačno i sreća.
Ne brini, zacelićeš ti svoje rane! Samo moraš to istinski da želiš! Odluka je prvi korak ka isceljenju, ka izlečenju. Ništa ne traje večno, pa ni tuga. Pomoći nema samo onom ko sam sebi ne želi da pomogne. Pomozi sebi! Prigrli svoje boli! Prigrli sebe i tužnog i ranjenog! Prihvati sve što osećaš i vremenom će bujica emocija da odteče, a ti ćeš isplivati na obalu sreće.
I ti imaš pravo na život! I ti imaš pravo na sreću! Ne uvijaj sebe u crninu, kada si rođen za svetle stvari, rođen za pobede. Sa dna možeš da se vineš samo do VRHA! Zar ne?
Stranice tragične prošlosti ne možeš izbrisati, ali možeš lepšu budućnost sebi ispisati. Ti stvaraš svoje misli. Ti krojiš svoju sudbinu. Danas odluči da budeš srećan. Danas odluči da oprostiš i drugima i sebi i nastavi dalje. Danas odluči da ŽIVIŠ.
Druga strana tuge 