Suza u oku sja,
a niz obraz ne pada.
Lažni osmeh lice mi krasi,
a dušu bolni potisnuti uzdasi.
U svojoj boli prokleto sami smo.
Nikog nema rane da nam leči,
i ruku pruži kad dotaknemo dno,
pokaže put ka novoj sreći.
Tuđa bol drugog ne boli,
čak ni kada te taj neko voli.
Ne očekuj od čoveka da čovek bude,
dugotrajna saosećajnost nije za ljude.
Ti si sam, junače!
I kada srce plače najjače,
moraš da digneš sam sebe,
niko to neće uraditi umesto tebe!
Skupi slomljene mrvice samog sebe sa dna.
Nastavi dalje iako se sve oko tebe ruši.
Smiri te nemire u duši.
Junak se diže i kad pada!
Kada si među ljudima jak budi,
a kada si sam u tami slab budi.
Ne beži od svojih osećanja
da te ne bi progutala.
Osećanja koja potiskujemo,
pre ili kasnije nas ubijaju.
Pustimo ih da izađu iz nas,
to će biti naš jedini SPAS…
Druga strana tuge 