Jednom kad me ne bude,
nemojte da me žalite.
Sveću kraj groba mi ne palite!
Ne dolazite da me ispratite,
mogu u večnost da odem i sama.
Nemojte za mnom da patite,
kada me pojede beskrajna tama!
Kad umrem ne treba mi niko kraj groba!
Gde ste bili kad sam živa umirala,
kopnila polako zbog gubitka moga?
Niste se pitali hoće li me ubiti samoća i tama?
Kad umrem ponovo sa njom ću se sastati,
Nikada se više nećemo razdavajti.
Smrt će biti početak lepši, novi,
Kada i moja duša u mirni raj zaplovi.
Druga strana tuge 