Ljubav je kada smo kraj nekog ne samo ono što jesmo, već postajemo i ono što želimo da budemo. Ljubav je kada se smejemo i plačemo zajedno, kada prolazimo zajedno, jači i kroz oluje i plivamo nemirnim morem dok nam nemilosrdni talasi lome noge. Naš voljeni nas ni tada ne napušta. Drži našu ruku čvrsto i ne da nam da potonemo u mračni vir iz kog nema izlaza. On ostaje tu da bude naša snaga, kada mi više snage nemamo. Da bude naš osmeh, kada mi više ne možemo da se smejemo. Da bude naš oslonac, kada mi više nikog nemamo. Da bude naš spas i kada mi ne želimo da se spasimo, kada izgubimo želju da živimo. On je tu da nam novi život udahne.
Ljubav je kada on ne odustaje od nas ni onda kada smo mi odustali od sebe. On nas vuče napred, gura nas u bolje sutra jer je naše danas previše crno. On je tu da nam briše suze koje s lica ne teku verujući da će se na tom licu jednom opet pojaviti osmeh. Samo on će biti zaslužan ako se stvori, jer je on taj koji ga crta. Naša sreća je i njegova sreća, naša bol i njegova bol. U ljubavi sve se deli. Više nema moje i tvoje, sve je naše. Porazi i pobede zajedno se broje. Ako jedan pada, i drugi strada. Ako jedan ide gore ka vrhu i drugi ga neumorno prati i daje mu vetar u leđa. Zajedno postajemo jači. Zajedno do zvezda!
Ljubav je kada ne odustajemo jedno od drugog čak i kada bi mnogi odavno odustali, čak i kada deluje da nema izlaza i da je došao kraj. Prava ljubav čak i tada vidi novi početak. Ne odustaje, ne gubi nadu, bori se da spasi sve što se spasti i da i ne da. Ljubav je borba. Najuporniji i najstrpljiviji pobeđuju. Ne umeju svi pravom ljubavlju da vole. Svašta se danas zove imenom ljubavi. Samo skrnavimo ovu svetu reč. Retko ko zna njeno pravo značenje. Ali oni koji znaju, znaju i da se prava ljubav ne može objasniti, definisati rečima. Jer da može onda to više ne bi bila ljubav. Do najjačih emocija nijedna reč ne dopire.
Ljubav je jedino što nam u životu treba da bismo živeli. Bez ljubavi ne vredi nam ni sve znanje ovog sveta, ni svi karijerni uspesi, ni vila sa bazenom i stan na Menhetnu. Bez ljubavi mi smo prazni, neutešni, život je besmislen i težak, a samoća najveća kazna. Bez ljubavi nema radosti. Nebo je daleko, zvezde nedostižne. Srce slomljeno. Osmeh izveštačen i više liči na grč. Bez ljubavi sve je samo lutanje koje gde god da odvede ne vodi nigde. Jer bez ljubavi nema života. Bez ljubavi nema ničega….
Druga strana tuge 