Posle kiše pojavi se duga

Kako?
Nije lako.
Ali nije ni nemoguće.
Za one koji hoće,
za one koji veruju,
sve je moguće.

Vratimo se u prošlost
koliko god puta treba,
učimo iz nje, rastimo iz nje,
a onda se fokusirajmo na sadašnjost
i počnimo da krojimo lepšu budućnost.

Bez kiše, ne bismo cenili sunce.
Bez gubitka, ne bismo cenili dobitak.
Bez boli ne bismo znali koliko veliko nam je srce
i koliko smo jaki.

Prihvatimo sve emocije,
zagrlimo ih nežno,
neka traju i traju.
Jednom će proći.
Lepši dani će doći.
Ništa večno ne traje.

Zavolimo sebe sa svim ranama,
sa dobrim i lošim danima,
sa anđelima i demonima.

Tek kada emocije prihvatimo,
ispoljimo,
moći ćemo da ih otpustimo.

Suza srce leči,
gradi put ka novoj sreći.
Plačite! Dušu čistite!
Ne plašite se tuge!
Plašite se bežanja od osećanja!

Potiskivanje emocija u bolest vodi!
Koračajte ka slobodi!
Budite ono što jeste!
Ispoljite ono što osećate!

I… jednom suze spraće ogromnu tugu,
i vi ćete konačno ugledati prelepu dugu…
.