Ovih 6 citata promeniće vam pogled na ljubavne veze

Izdvojila sam za vas sjajne citate (i svoja tumačenja istih) Antoni de Mela (iz fenomenalne knjige Buđenje) koji vam mogu pomoći ako ste bili ili ste sada u toksičnoj vezi. Meni mnogo znače!

• Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego što. se probude i kažu: „Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bića.“ Samo kada nam je svega dosta otvara se izlaz.

O ovome sam vam baš i ja pisala. Toksični odnos, nažalost, uglavnom prekidamo kad nam je svega dosta, kada se pređe granica naše tolerancije. Tada sam ja raskinula sa narcisom. Trebalo mi je godinu dana.

Sem od partnera, i od majke sam bila zavisna i tek kad sam je izgubila shvatila sam da ipak mogu bez nje. Bez svih možemo, samo bez sebe ne možemo! Nama se samo čini da nećemo moći bez nekoga. To je zapravo iluzija. Kao što primećujete, ja sam preživela i majčinu smrt i raskide.

• Više vam odgovara da ne vidite pravi izgled ljudskih bića, zato što vam ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I zato sad plaćate cenu.

Ljudi u našim životima su naša ogledala. Ja sam npr. narcisa i psihopatu privukla u život kad mi je bilo najlošije, kad sam bila najranjivija i moje samopouzdanje bilo je najniže moguće. Dve osobe sa veoma niskim samopouzdanjem su se privukle.

• „U suštini, nisi mi potrebna. Mogu da budem savršeno srećan i bez tebe. I kada ti ovo kažem, postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da uživam u tvom društvu – nema više briga, nema više ljubomore, nema više posesivnosti, nema više zavisnosti. Predivno je biti sa tobom, kada uživam u tvom prisustvu, rasterećen vezanosti. Ti si slobodna kao i ja.“

• „Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu hoćemo da pribavimo neku određenu stvar, postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezosećajni. Kako se mogu voleti drugi ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti iskorišćeni. Ako si mi potreban da bih bio srećan, moram da te koristim, da manipulišem tobom, da pronađem načine i sisteme da te osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim. Možemo stvarno voleti druge tek pošto smo se oslobodili zavisnosti od njih“.

Ogromna je razlika između želje i potrebe da budemo sa nekim. Potreba stvara zavisnost. Niko nam nije potreban da preživimo! Naš partner nije vazduh! Kada živimo u iluziji da on to jeste, grčevito se držimo za njega, a gušimo i njega i sebe. Počinjemo jedno drugom vazduh da oduzimamo i taj odnos postaje toksičan.

I narcisu je potrebna žrtva i žrtvi narcis. Tako i nastaje zavisnički odnos. I znam da je to teško priznati sebi, ali ni žrtva ne voli narcisa. I on je njoj potreba. A iz potrebe ne nastaje prava, zdrava, zrela ljubav. Nije mi bilo nimalo lako kad sam shvatila da ja zapravo te manipulatore nisam volela. Nijednog muškarca nisam volela. Oh, kako boli ova srušena iluzija o sebi. Prvo boli, ali kasnije će da dovede do izlečenja.

Da bismo se izlečili, prvo moramo da progledamo, u sebe se zagledamo. Ja sam želela da me oni upotpune, da ublaže ovu moju prazninu. Kako, dragi moji, prazna duša može da voli? Jesam li ga prihvatila takvog kakav jeste? Nisam, a ljubav je prihvatanje. Da li sam htela da ga menjam zbog njega ili zbog sebe?

Kada shvatimo da možemo bez druge osobe, mi možemo da izaberemo da budemo sa njom, jer nam je sa njom lepše nego kad smo sami. Ona nije jedini izvor naše sreće, već naš već upotpunjen život samo još dodatno upotpunjuje. I bez nje smo srećni, ali sa njom smo još srećniji. Ovako nastaju zdravi ljubavni odnosi. Isto tako možemo izabrati da od nje odemo, i da prihvatimo da je ok i ako ona ode od nas, jer svi smo mi slobodna bića. Ako ode mi nećemo umreti bez nje. Preživećemo.

• Ako ne budete varali sami sebe, nećete varati ni druge ljude. Tada ćete ih voleti.
• To je bolno. U suštini, kada počne buđenje, doživljava se veliki bol. Bolno je videti kako se ruše sopstvene iluzije.

Ništa više ne boli od srušenih iluzija. Sanjali smo neki svoj san sa tim partnerom, a u realnosti odigravao se košmar (sa manipulatorom). Mi nismo želeli ili mogli da se probudimo. Kada se probudimo, to pakleno boli. Znam.

Iluzije ne gajimo samo u vezi već često i sami o sebi. Nije nimalo lako pogledati svoj stvarni odraz u ogledalu. Mene je saznavanje istine o sebi uplašilo, ali sam shvatila da ako želim da menjam svoj život, moram da menjam sebe. A kako da se menjam ako ne znam ko sam? Prvo sam morala da upoznam pravu sebe da bih uvidela na čemu na sebi moram da radim.

Kada postanemo samosvesni i prihvatimo sebe i sa svetlim i sa mračnima stranama, postajemo jaki, nesalomivi. Tad počinje naš rast. Tada se naši izbori menjaju. Tad se i naš život menja.