Moć je u našim rukama – povratimo je!

Izdvojila sam za vas još citata Antoni de Mela (iz fenomenalne knjige Buđenje). Ovi citati odnose se na tugovanje i na život uopšte.

Ovo o tugovanju treba da znate

• Ako kažete da osećate tugu, to je u redu. Ali nemojte reći: „Tužan sam“, jer tako definišete sebe u svedu tog osećanja. Mi nismo naša osećanja.

• Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite svesni negativnih osećanja koja su u vama; b) shvatite da su ta osećanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c) ne smatrajate ih suštinskim delom svoga „ja“ – te stvari dolaze i odlaze; d) shvatite: kada se vi promenite, sve će se promeniti.

• Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se još nije razvio, koji treba da raste, da se menja i preobražava. Kada biste znali kako da upotrebite tu patnju, koliko biste se razvili!

O tugovanju sam vam više pisala prvih meseci od osnivanja stranice, pa se podsetite tih postova. Mi možemo da kontrolišemo svoje emocije i misli. One nisu nešto van nas.

Meni je patnja pomogla da se razvijem. Kada doživimo nešto strašno, kada izgubimo sve što smo voleli, nemamo druge opcije nego da se menjamo, jer osoba kakva smo bili ne može da izdrži novu realnost, mora da menja svest. Znala sam da ću na tom putu još nekog izgubiti, ali to je cena koju sam morala da platim. Sa dna se dižemo do najvišeg vrha!

Moć je u našim rukama, naš život je u našim rukama

• „Nemam pravo da očekujem nešto od tebe. Svakako, zaštitiću se od posledica tvojih akcija, ili tvog raspoloženja, ali ti možeš da radiš šta god hoćeš i da budeš šta god si izabrao da budeš. Nemam pravo da očekujem bilo šta od tebe.“

Najčešće nas razočaraju upravo prevelika očekivanja koja imamo od drugih ljudi. Najviše treba od sebe da očekujemo. Ono što nam je potrebno treba najpre sami sebi da pružimo. Naša sreća ne sme zavisiti od drugih ljudi. Kada to shvatimo, postajemo snažniji, nezavisniji.

• Predivno je umeti da se kaže ne drugim ljudima. To je deo buđenja. Deo buđenja je živeti sopstveni život po svojoj volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je očekivati da neko drugi živi svoj život kako vi smatrate za shodno, po vašoj volji. To jeste egoizam. Ali živeti svoj život kako mi smatramo za shodno nije egoizam.

Ovo je ono što ističem da treba da živimo po sopstvenim pravilima, po pravilima svoje duše, a ne po pravilima drugih ljudi. Kako drugi mogu znati šta je za nas najbolje? Ovo je NAŠ ŽIVOT! Mi imamo pravo da ga živimo po sopstvenoj meri.

• Ne postoji nijedan čovek na svetu koji ima moć da vas učini nesrećnim.

Mi mu sami dajemo tu moć, pa mi možemo i da mu je oduzmemo. Znate li to?

• Iluzija je da spoljasnji događaji imaju moć da nas ugroze, da drugi ljudi imaju moć da nam nanesu zlo. Nije tako. Samo im mi dajemo moć da to učine.

• Uspavana osoba večito misli da će joj biti bolje ako se nešto van nje promeni, ili ako se neko drugi promeni.

Možemo menjati partnere, prijatelje, poslove, gradove, ali sebe nosimo uvek sa sobom. Od sebe ne možemo pobeći. Mi smo ti koji moramo da se menjamo ako želimo da nam bude bolje.

I još malo…

• Možete da kontrolišete samo one stvari kojih ste svesni; one kojih niste svesni kontrolišu vas.

• U školi me nisu naučili da živim. Naučili su me svemu ostalom.

• Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, već kakvi smo mi.

• Niko vas ne odbacuje – ljudi samo odbacuju ono što misle da ste vi. Formirali su neku ideju o vama, i odbacuju ili prihvataju samo nju.

• Izgubiti sebe znači iznenada shvatiti da smo nešto drugo od onoga što smo misiili da jesmo.