Nema ga pa nema: Kad ćemo pronaći pravog?

Verujem da pravu osobu nalazimo i kvalitetnu vezu počinjemo da gradimo onda kada smo zaista, zaista spremni za to.

Zašto nismo sa emotivno dostupnim partnerom koji nas bira, želi i voli? Da li smo mi potpuno emotivno dostupni? Da li smo spremni za pravu realnu ljubav (a ne idealizovanu) i prihvatanje nekog takvog kakav jeste? Da li smo prihvatili sebe takvi kakvi jesmo? Da li smo zavoleli sebe? Da li smo sazreli dovoljno i volimo mir i ljubav (nisu nam više dosadni?) ili ipak još uvek dramu i igrice, taktike i slično?

Ja kad vratim misli nazad u prošlost svi moji izbori su mi jasni. Narcisa sam privukla i izabrala kad mi je bilo emotivno najteže, kad sam bila emotivno najnestabilnija (i samim tim najpodložnija poroku, narcis je kao droga). Samo dopisivanje – odmah nakon prekida značajne veze (bila sam emotivno prazna i nespremna za nešto realno i ozbiljno), emotivno nedostupnog neko izvesno vreme nakon prekida značajne veze (niti mi je bilo do prave veze niti do klasične kombinacije, nisam znala baš šta želim). A značajnu, lepu vezu našla sam onda kada sam bila psihički i emotivno najbolje, kada sam bila najzadovoljnija sobom i svojim životom generalno.

Dragi moji, da zaista želite vezu i brak zar bi vas privukao momak koji igra toplo-hladno? Da želite nešto konkretno da li biste se mesecima samo dopisivale sa nekim? Lakše je da se pitamo zašto se on ponaša tako i tako, ali ništa time ne postižemo, jer odgovor pouzdano ni ne znamo. Zato zapitajmo se…

Zašto se mi ponašamo tako i tako i tolerišemo to i to. Počnimo da snosimo odgovornost za svoj život i svoje izbore. Ali to ne znači da sebe treba da krivimo i ljutimo se na sebe. Ok je i ako nismo još spremni za onog pravog. Ali ako želimo da budemo brže spremni, hajde da probamo da budemo samosvesniji i bolje razumemo sebe i svoje svesne i nesvesne želje. Takođe…

Moguće je i da želite posvećenu vezu i posvećenu osobu, ali duboko u sebi mislite da ne zaslužujete to, pa zato pristajete na manje od toga. Kažu: dobijamo ljubav onakvu kakvu mislimo da zaslužujemo. Zato je vaš najvažniji zadatak ikada da…

Popravite sliku o sebi. To je mnogo važnije od toga da se pitate zašto se on tako i tako ponaša. Samoprihvatanje je proces. Nema instant rešenja za takve stvari, ali dolazak do cilja počinje jednim korakom – prvim, zašto da ga ne načinite baš danas?