Stideći se svojih grešaka, stidimo se svoje ljudskosti. Niko nije bezgrešan. I taj koji sa čuđenjem ili gnušanjem upire prstom u nas, šokiran otkud smo izabrali takvu osobu za partnera, je li on savršen i bezgrešan? On nije nikad pravio loše ljubavne izbore? Eh, ljudi moji, najviše su mi “pametovali” oni koji su pravili još lošije izbore ili nisu ni pravili izbore uopšte. I vi ste se u anketi složili sa mnom.
Zašto se ja ne stidim svojih izbora i javno govorim o njima?
Ne smatram da i jedan moj bivši bio pogrešan. Bio je pravi u tom periodu života. Veza sa njim naučila me nečemu – naučila me šta želim, šta ne želim i pomogla mi da shvatim ko sam i koliko zaslužujem i da na manje ne treba da pristajem. Nisam nikog od njih izabrala svesno već nesvesno – zbog trauma iz detinjstva. Ipak shvatila sam…
Treba da uzmemo svoj život u svoje ruke i ne pravdamo doveka svoje pogrešne izbore lošom porodičnom situacijom, već poradimo na sebi. Ako smo u detinjstvu patili, ne moramo doveka. NEĆEMO PATITI DOVEKA. Pomoći ćemo sami sebi! Jer…
Ako primarnu porodicu nismo mogli da biramo, ovu drugu MOŽEMO. I izabraćemo bolje – jer zaslužujemo bolje! Ja ne samo da se ne stidim što sam bila manipulatorima, nego sam i ponosna na sebe jer više nisam sa njima. Pobedila sam samu sebe. Pobedili ste i svi vi koji ste napustili manipulatora ili ako još i niste POBEDIĆETE, verujem u vas!
Druga strana tuge 