Kakvi muškarci su najbolji izbor za empate?

Nekad nije lako da ustanovimo šta želimo i kakvog muškarca uopšte želimo. Dugo sam o tome ne samo razmišljala nego i razne tipove muškaraca upoznavala. Najbolje se ipak uči u praksi.

Čak iako sam neko vreme sama nakon nedostupnog, želela sam da bolje upoznam sebe, spoznam svoj ukus i utvrdim kakve osobe mi prijaju. Svako sam za sebe to treba da utvrdi.

Razmislite. Sa kakvim tipovima muškaraca ste imale toksične veze? Šta vam je kod njih smetalo, šta niste podnosili kod njih?

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

A sa kakvim najfinije, najprijatnije, najzdravije?

________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________

Kad napravim neki presek, zaključujem da sam sa narcioidnim tipovima imala veoma toksične veze, sa nedostupnim neku blažu varijantu toksičnog odnosa, a sa flegmatičnim, poslušnijim muškarcem koji pomalo liči na mog oca – najfiniju vezu.

Smatram da je za empate (veoma osetljive osobe) – najbolja opcija drugi empata (možda ne ekstremni empata, ali ipak saosećajniji tip) ili (i) flegmatik. Razmislite o tome, probajte da upoznate i ovakve tipove ako do sada niste.

Ako ste do sada uvek birale slične tipove i sa svakim je bilo slično, zar nije najbolje da malo probate nešto drugačije? Možda će vam u početku biti i čudno, dosadno, ali znaćete da je ta dosada zdravija od drame i toksičnosti. Vremenom i ta dosada postaće nova zona komfora.

Ja bar idem u ovom smeru i već dve godine sviđaju mi se više nežniji tipovi, emotivniji, umetnici, romantici. Teže ličnosti, dominantnije, oštrije, agresivnije, ne prijaju mi. Nedostupni momak bio je umetnik i empatičan kao čovek (spreman da pomogne, kreativan, zanimljiv, dubokouman, pun razumevanja) ali eto emocionalno nedostupan. Sličan takav ali dostupan – pun pogodak.

Uostalom, što da se mučim i razmišljam o postavljanju granica? Empata je saosećajna osoba i neće tretirati druge kao smeće čak iako mu oni ne postave granice. Znam iz iskustva sa nekim drugaricama i drugovima. Bili su dobri prema meni, nikad me uvredili nisu čak i kad je moje mišljenje o sebi bilo ispod nule.

Potrebno je da prihvatimo i zavolimo svoju empatičnost i osetljivost i onda ćemo zavoleti tu stranu i kod muškarca. Mene nikad ranije nije privukao umetnik, sve dok nisam prihvatila tu svoju osetljivost kao dar a ne kao kaznu.

Možda su me ranije narcisi privlačili baš delimično zato što sam mrzela svoju osetljivost i želela da budem skroz neosetljiva. Narcisi su mi delovali neosetljivo, jako, nesalomivo (kao moja majka), ali to je sve samo maska, oni su, zapravo, najslabiji. Kako sam se osećala u odnosu sa narcisom i o čemu sam sve razmišljala preneću u novoj knjizi.

Sad mi je divno kad vidim, upoznam nežne duše a kad vidim ili samo čujem ljude sa jakim narcisoidnim karakteristima – mene bukvalno telo upozori na opasnost i slušam ga. Govori mi „beži“.

Počnite da radite na prihvatanju svoje osetljivosti, ljudskosti, ranjivosti i videćete šta će početi da se dešava. Ako vam treba dodatna pomoć pročitajte više ovde.