Kako se osloboditi od toksičnosti i poroka, ovako – NE!

Ovo napisano u članku je samo moje mišljenje i iskustvo. Nisam to nigde pročitala, nego sam napisala iz svog ugla – iz iskustva nekog ko je celog života ljubavni zavisnik, sklon i nekim porocima i često bio okružen toksičnim ljudima.

Smatram da nijedan ekstrem nije dobar. Preterivanje ni u čemu nije dobro. Odlazak iz jedne krajnosti u drugu – nije dobar, a često nije ni ostvarljiv. Šta zapravo ovim želim da kažem?

Ako smo sada u toksičnom, zavisničkom odnosu, velika je verovatnoća da su i neki (ako ne i svi) naši prijatelji toksični (ili su takvi prema nema jer nismo postavili granice), toksični su neki članovi porodice, posao, imamo neke jako loše navike, poroke. To je bar kod mene bio slučaj.

2013. godine bila sam sa narcisom, porodica mi je bila ekstremno toksična, imala sam nekoliko veoma toksičnih drugarica, posao nisam ni imala. Najpre sam prekinula sa narcisom, pa sa nekim drugarica, pa sam popravila odnos sa porodicom.

2020. kad sam privukla psihopatu u život – takođe je skoro sve oko mene bilo toksično. Nisam se slagala sa cimerkama, sa ocem, a nisam bila svesna da mi je i posao postajao toksičan. Počela sam s vremena na vreme i da pijem. Slabo sam jela, smršala sam čak 15 kg. Anksioznost je bila baš jaka. Nije ni čudo što sam bila depresivna kad je sve oko mene bilo loše. Ni u čemu nisam uživala. Ništa me nije radovalo ni donosilo mi mir ili zadovoljstvo. Šta sam uradila?

Najpre sam otpisala psihopatu. Posle toga počela sam više da jedem, bilo mi je znatno bolje. Nisam još uvek imala snage da napustim posao (plašila sam se da li ću naći novi i kakav će biti). Trudila sam se da popravim odnos sa ocem. Cimerke su ubrzo otišle. Bilo mi je već znatno bolje sredinom 2021. godine. Ali kao što vidite postepeno sam rešavala i unapređivala kvalitet svog života i svojih odnosa.

Početkom 2022. godine shvatila sam sa kojim ljudima želim da se družim više, a sa kojim manje. Odnos s ocem znatno se popravio. Počela sam polako i da puštam i emocionalno nedostupnog momka iz života. Zahvaljujući njemu (otvorio mi je oči) shvatila sam da je posao urednika postao toksičan po mene i u oktobru sam ga napustila posle nekoliko meseci skupljanja snage za ovaj korak.

Kao što vidite napuštanje toksičnosti je PROCES. Korak po korak. Buđenje i sticanje snage, mogućnosti i hrabrosti da nešto napustimo nije lako, čak iako osvestimo da je toksično. Ne dešava se preko noći. I smatram da teško da možemo odjednom SVE da presečemo – napustimo vezu, društvo, nekog člana porodice, posao, porok. I to je u redu.

Veliki je stres svega ovoga odreći se odjednom, u istom mesecu npr. čak iako bi to bila promena na bolje. Svaka promena, pa makar i ona na bolje jeste stres. Znate i sami kako kriziramo kad napustimo toksični odnos. Krizirala sam i kad sam posao napustila. Srećom, kod mene te teške krize ne traju dugo (možda 7 do 15 dana).

I kada želimo da smršamo ili npr. ostavimo slatkiše nije dobro da odjednom prestanemo da ih jedemo – u potpunosti. To je veliki stres i šok. Znate da lekove za psihu od kojih smo postali zavisni, lekar postepeno ukida, da bi se organizam navikao? Zašto to da ne primenimo i na neke druge aspekte života i toksičnosti?

Moj sledeći korak jeste skidanje sa slatkiša koje previše jedem možda 15 godina. Zamislite taj šok da skroz prestanem da ih jedem. Pokušavala sam i šta se desilo? Opet bih im se vratila. Ne! Sada neću tako! Smanjujem ih i zamenjujem voćem. Meso (koje takođe previše jedem) zamenjujem malo i povrćem.

I kada krećemo na dijetu ne treba da prestanemo da jedemo da bismo smršali, nego korak po korak, smanjujemo malo po malo kalorije, menjamo nobroke nezdrave za zdrave. Ako danas umesto 9 krem bananica pojedem 7, to je uspeh. Narednog meseca ješću 5, itd. Želim da unos slatkiša svedem na razumnu meru.

I kada odlučimo da vežbamo nije dobro da odjednom vežbamo kao ludi. I to sam probala, dobila upalu mišića i brzo odustajala.

Naše telo, naša psiha na neki način zavisna je od toksičnosti ako smo odrastala u toksičnom okruženju. Oslobađajmo je se polako, korak po korak i budimo ponosni na sebe kad god neku toksičnost smanjimo ili eliminišemo. Ne očekujmo ekstremne promene.