Stop zavisti: Evo zašto nema razloga da zavidimo drugima

Zavist i ogorčenost nisu put kojim treba da idemo. Išla sam tim putem i znam kako sam se osećala.

Sada uspeh i sreća drugih ljudi mogu samo da mi pokažu da je to i za mene moguće. Ne mogu da me ražaloste ili učine zavidnom. Zašto?

Čovek koji je shvatio da je njegov život njegova odgovornost i da ako i nešto nema u životu – još nije spreman (nije dovoljno poradio na sebi) da to i dobije – nije zavidan. On zna da nismo svi dobili iste karte u životu i želi da da sve od sebe da odigra najbolju „igru“ sa tim kartama koje je dobio.

Čovek koji zna da ako neko ima ljubav možda nema nešto drugo – nije zavidan. On zna da i on sam nešto ima a nešto i nema. Ničiji život nije savršen. Nemamo mi na čemu da zavidimo jedni drugima, dragi moji. Niko nema sve! I svako nosi neki svoj krst! Razumite ovo, molim vas.

Čovek koji je u ljubavi sam sa sobom – nije zavidan. Što sebe više volimo, volimo više i druge i manje im zavidimo, znam iz iskustva.

Čovek koji se ne poredi sa drugima već gleda u svoje dvorište – nije zavidan. On zna da gledanjem okolo ništa ne postiže već samo gubi dragoceno vreme koje bi mogao da iskoristi da zalije svoje „biljke“. Ako tuđe venu, to ne znači da će njegove bujnije cvetati. On zaviri u tuđe dvorište samo ponekad kako bi se ugledao na nečiji raskošni cvet i znao da je moguće odnegovati jedan takav. Drugi ljudi su mu inspiracija!

O, da ja sam bila mnogo zavidna, ali taj put me vodio samo u ogorčenost. Ništa mi dobro nije doneo. Donela sam odluku da krenem drugim putem – praštanja, inspiracije i ljubavi. Ako nekad i zapadnem u zamku poređenja (jer ipak takva sam ranije bila), brzo iz nje izađem jer mi nije od pomoći.

I ono najvažnije – znamo li koja je bila cena nečijeg uspeha ili sreće i da li bismo je mi platili? Jer ako se već poredimo poredimo se sa celinom, celim čovekovim životom a ne samo sa krajnjim, najlepšim delovima nečijeg života. Da bi neko bio tu gde jeste morao je da prođe sve što je prošao. Drugačije nije moglo da bude.

Evo npr. zar ne bi bilo sumanuto da meni neko zavidi što sam ostvarila svoj san da objavim knjige? Koja je bila cena? Smrt majke, babe, moja bolest, sucidalnost i toksične veze. Da se sve to nije desilo za vrlo kratko vreme – ne bi bilo sada ni mojih knjiga ni moje stranice.

Nažalost, i dalje mislim da postoje ljudi koji mi zavide. I ranije su mi zavideli. Zavideli su mi na novcu (meni su moji novac davali). Zavideli su mi na uspehu na fakultetu (a ja sam pokušavala da se dokažem majci). Na momcima (jer sam ih lako nalazila, ali oni me nisu voleli). A meni uopšte nije bilo jasno na čemu mi zavide kad znam kroz kakav sam pakao u porodici prolazila i šta je stajalo iza tog navodnog uspeha i sreće. Oni to nisu ni znali. Samo su videli ono što su mogli da vide.

Vidite li da nema razloga da jedni drugima zavidimo? Hoćemo li od sada više u svoje dvorište da gledamo? To će nam mnogo pomoći u životu. Pomoći će nam se skoncentrišemo na svoje dvorište i potrudimo se da naše cveće bujnije cveta. Neće bujnije cvetati ako vidimo da komšijino vene, verujte mi, neće. Baš suprotno, cvetaće bujnije ako uopšte ni ne gledamo u komšijino.