Zašto je samica najteža zatvorska kazna?

Nisu zavisnosti samo droga, kocka i alkohol. Postoje i razne druge koje nisu baš toliko štetne ali nisu baš ni bezazlene. Ovde sam vam pisala o zavisnostima.

Istakla bih ljubavnu zavisnost, koju mislim da naročito žene imaju. To me bukvalno boli. Boli me kad čujem i vidim da žene masovno gube sebe u vezama.

Od toliko toga možemo biti zavisni. Shvatila sam i da je moja ljubav prema Instagram stranici naginjala ka zavisnosti (nisam pravila ni dana pauze sa Instagram storijem skoro 3 godine). Zamislila sam svoj život bez nje.

Šta bi bilo da je nema, da nestane? Tada sam donela odluku da poradim i na blogu i mejlu, osim na knjigama.

Tako treba da radimo i sa ljubavnom vezom. Ne sme da nam bude ceo svet. Pisala sam vam na mejlu da je sve u životu povezano – veza sa našim životom van veze.

Ne želim više da budem zavisnica. Ni od čega. Ni od koga. Dosta je bilo.

Jedno mesec dana provela sam sama u sobi, između četiri zida. Nigde nisam išla sem u market. Kao u samici. Osuđena sama na sebe.

Šta mislite zašto je u zatvoru baš samica najgora kazna? U tim trenucima suočiš se sa onim sa čim tj. kim ti je najteže – sa samim sobom. Uuuhhhh… Mi bežimo od sebe ko đavo od krsta. Bežimo na tri načina.

Kako je Vladeta Jerotić govorio „postoje tri vrste ljudi – oni koji beže od ljudi, oni koji beže ka ljudima i oni koji rade protiv ljudi.“

Prve zovu asocijalnima, samotnjacima, drugi su većina i treći su psihopate (i narcisi).

Nije lako biti u toj samici, da se ne lažemo. Ali kad to preživiš, sebe pronalaziš, poboljšavaš, od zavisnosti se oslobađaš. Konačno nisi rob. Na slobodi si.

Mnogi od nas su navodno na slobodi, ali u zatvoru svojih misli i pogrešnih uverenja o sebi, o životu i o drugim ljudima.

„Hajde, bre, da izađemo iz njega! Napolju je sloboda! Napolju je život, život koji možemo da živimo punim plućima! Hoćemo li? (priručnik „Nesalomiva“)“.