Ove 3 stvari otkrivaju da li ste spremni za novu vezu

Niste sigurni da li ste spremni za novu vezu? Ove smernice vam mogu pomoći da sami otkrijete da li ste spremni. Odgovorite na ova pitanja.

• Najvažniji parametar je naš osećaj. Šta duboko u sebi osećate – jeste li spremni?

• Preboleli ste bivšeg. Šta to tačno znači? Ne mrzite sve muškarce, ne pljujete ih, ne mislite da su svi isti, ne mislite non stop o bivšem i ne nadate se da će se vratiti, ne tražite njega u drugom telu (jer ste još uvek fascinirani nekim njegovim osobinama, ponašanjima i slično), više ste ravnodušni nego što vam je stalo.

• Imate (emocionalne) kapacitete za novu vezu. Ovo je povezano sa prethodnim parametrima. U kakvom ste kontaktu sa svojim emocijama? Da li ste ih možda zamrzli? Ili ipak možete da plačete, niste ogorčeni, itd.? Možete li da se dajete u vezi ili ste istrošeni od prethodnih odnosa? Da li ste spremni da radite na vezi? Koliko su strahovi jaki? Raduje li vas ideja o tome da imate nekog ili vas više obuzme strah (ili možda gorčina) kad pomislite na to? Možete li biti ranjivi, jeste li spremni za to?

Moje iskustvo

Ja sam nakon psihopate zamrzla emocije na neko vreme, što je znak nespremnosti za novu ljubav. Nisam bila spremna za davanje i strahovi su bili baš jaki. Sada je situacija znatno bolja, ali osećam da nije dovoljno dobra. Ne moramo biti savršeno (mislim da to nije ni realno) spremni za ljubav, ali poželjno je da budemo DOVOLJNO SPREMNI.

Da bismo znali da li smo spremni ili ne, potrebno je da prepoznajemo svoje emocije i tumačimo ih na pravi način. Emocionalna inteligencija je mnogo važna u međuljudskim odnosima. Pisala sam da je moja bila jako slaba, ali da sam je znatno popravila, pa mogu da osetim da li sam spremna za nešto ili nisam. Bolje čitam i tuđe emocije, pa brže primetim i kad drugi nisu.

Oslobađanje od ogorčenosti

Smatram da je važno da radimo na oslobađanju od ogorčenosti, a ne da budemo ljuti na muški rod i 5 godina nakon lošeg prekida. Sasvim je u redu da neko vreme budemo ljuti. Ljutnja je normalan i sastavni deo procesa tugovanja, ali ne treba zauvek da budemo robovi ogorčenosti. U novoj knjizi „U zagrljaju sa narcisom“ videćete kako je tekao moj proces preboljevanja – od jake tuge i ljutnje pa sve do ‘hvala ti…”

Ipak, ja sam ih birala, zar ne? Svesno ili nesvesno – nebitno. I birala sam slične muškarce ali to nikako ne znači da su svi isti, JA SAM BIRALA ISTE. Preuzimam odgovornost za svoje izbore. I odlučujem da BIRAM drugačije, a ne da se ljutim doveka na njih (naravno, ne treba ni na sebe da se ljutimo, bilo je kako je bilo i to je to, niko na ovom svetu nije uvek pravio dobre izbore).

Tom ljutnjom sebi činimo loše, ne njima, jer njih boli uvo. Razmislite o tome.

Ja ne želim da budem hejter celog muškog roda (naljute me nekad o, daaa, ali naljute me i neke žene). Nisu svi isti. Nisu ni sve žene iste. Ništa nije crno-belo. Nisu svi narcisi. Nisu svi nedostupni. Nisu svi lažovi i varalice. Neki jesu, možda i većina, ali SVI – ne.

Ni narcise i psihopate ne mrzim. Uvek sam iznosila samo realne činjenice o njima. Ne osećam ništa prema njima. Takvi su kakvi su, neka su, ali od mene – dalje. Od nas dalje.