Da li ste perfekcionisti? Ovo je moja priča o perfekcionizmu

Perfekcionizam nije vrlina (kao što sam ja dugo mislila), već znak da od sebe očekujemo previše, nerealno. Savršenstvo ne postoji!

Malo sam cenila sebe ne samo u ljubavnim odnosima, već i u karijernom smislu. U ljubavi sam pristajala na mrvice (sa narcisom (koji me nije poštovao) i nedostupnim (za čiju pažnju sam se borila)), a i u poslu nije bilo mnogo bolje.

Imala sam i pogrešna uverenja o novcu, o čemu sam ovde pisala. Odlikuje me mentalitet siromašnih (kao i većinu umetnika). Još uvek imam neka pogrešna uverenja i to je sledeća stvar na kojoj moram ozbiljnije da poradim, ali do ove tačke rada na sebi ne bih ni došla da se nisam otresla toksičnih muškaraca. Sada tek mogu ozbiljno da se posvetim životu van veze. Cilj je da iskoristim svoje pune potencijale koje ranije nisam mogla da iskoristim. Zašto?

Davno sam čula jednu sjajnu izjavu Olivere Tice „ne možeš leteti kao ptica ako si okružen ćurkama“. Nema veće istine od ove! A koliko nas ptica ima kojima su silni manipulatori rezali krila! Pa oni su nas zato i izabrali – znali su od samog starta da smo mi ptice. Plašili su se da ne raširimo svoja krila i odletimo daleko od njih.

Zbog perfekcionizma koji mi je majka usadila uvek sam mislila da nisam dovoljno dobra. Očekivala je od mene da budem vukovac u osnovnoj školi (i to sam i bila). Kad bih dobila 4, usledile bi nekonstruktivne kritike, a nekad i batine.

U gimnaziji sam bila odlična a na fakultetu sam imala prosek preko 9. Dobijala sam stipendiju Fonda za mlade talente. U indeksu najviše imam desetki. Kad sam učila, učila sam do savršenstva, prilikom ponavljanja gradiva nisam smela ni da zastanem.

Tek sam pre 3 godine shvatila da perfekcionizam nije dobar, već je vrsta prisile i troši mnogo energije. Shvatila sam da ako želim da radim na stranici – moram da ga ublažim. Nisam imala energije da snimam jedan reels ceo dan. Snimim nekoliko puta i izaberem najbolji. Savršen nikad nije bio niti će biti, jer NIŠTA NIJE SAVRŠENO. Više i ne težim ka savršenstvu (u većini stvari, ali ne baš u svim). Niko nema vremena da pomatra da li mi štrči pramen kose ili ne :), a ako se neko zaista time bavi, treba li ja da se bavim njim?

Takođe sam jurila i silne diplome i imam ih preko 20 (ovde ih možete sve pogledati), a uvek mi se činilo da one nisu dovoljne i da mi treba „još samo jedna“ i onda ću sve savršeno znati.

Ne, ne treba mi još jedna. Dovoljno znam. Svima koji mnogo znaju, čini se da znaju malo, a onima koji malo znaju čini se da znaju sve. Nije džabe Sokrat, koji je bio neviđeni mudrac, rekao „znam da ništa ne znam“.

Naravno da je poželjno da se dodatno edukujemo i stičemo razne diplome, ali ne smemo da mislimo da sada ne znamo dovoljno i da ne zaslužujemo dobar posao ili da prodajemo svoje usluge. Zaslužujemo, samo je uvek poželjno da se i dalje usavršavamo.

Ja sam završila ne samo master srpskog jezika i književnosti, već i kurs engleskog, kurseve marketinga i razne psihološke i koučing kurseve + imam mnogo životnog iskustva. Radila sam u školi kao profesor, novinar i urednik za različite portale i marketing stručnjak, a dugo pišem i seminarske i master radove. Dobro mi idu i dizajn i fotografija. Zajedno sa dizajnerom dizajnirala sam korice svoje knjige, a naučila sam i prelom knjige da radim. Sama vodim svoj blog i sajt.

Upisala sam Ludus akademiju – kako bih kreirala još bolji sadržaj za Instagram. Ulaganje u sebe nije trošak nego investicija. Nameravam dodatno da se edukujem i u sferi psihologije i koučinga. Gladna sam znanja. Volim izazove i da učim nešto novo i stalno napredujem.

Za mene, takođe, godinama unazad više ne postoji „ne znam ja to ili ne mogu“, nego samo „naučiću, usavršiću, popraviću“. Ovo je već mentalitet pobednika koji se UČI. Desi se i da se razočaram, „padnem“ (naravno), ali sada znam kako da se dignem. Na kraju dana svi smo sami ljudi – imamo i loše dane, uspone i padove, ali najbitnije je ustati!

Perfekcionizam može da se pobedi! Desi se, naravno, da čak i kad na nečemu poradimo, opet se vratimo u staro stanje, ali ovog puta mnogo brže se dižemo (jer sada znamo kako). Promene tako funkcionišu. Život tako funkcioniše.

Desi me i sad pad samopouzdanja, ali sada znam kako da ga dignem i ne ostajem u niskoj energiji predugo. Tako izgleda promena!