Ako sada osećate da ste na samom dnu, znam kako vam je. Ja sam isto osećala krajem 2019. i u 2020. godini. Mislila sam da je KRAJ. Ali, dragi moji, onda kada dotaknemo samo dno i mislimo da izlaza nema, ne postoji druga opcija nego da se sa dna dižemo do vrha. Jeste li slušali priče poznatih, uspešnih ljudi iz raznih branši? Možete primetiti da su (skoro) svi oni imali neke teške priče, dotakli su samo dno, izdigli se i otišli pravo do vrha. Oni nam svima mogu poslužiti kao motivacija i inspiracija da možemo da budemo nesalomivi kao oni.
Prvo bih istakla priču Viktora Frankla – čoveka koji je preživeo čak četiri logora i smrt cele porodice. Knjigu „Zašto se niste ubili“ svako MORA da pročita. Ja nisam preživela logor, ali sam izgubila u roku od nekoliko dana skoro pa celu porodicu – majku, pa babu, a i brat mi se teško razboleo, imala sam operaciju (predrak stanje). Čak i psihijatar i psiholog su mi rekli da je nemoguće da ću morati i na operaciju nakon svega (jer bi to bilo previše patnje za jedno živo biće), ali sam ipak morala. To nije bilo sve! Onda me dečko s kojim sam planirala brak ostavio, psihopata u život ušetao, pa test opet loše rezulate pokazao (test je bio greška, kakva neslana igra života). Nedostupni nakon svega ovoga bio je samo mala maca. Priča Viktora Frankla bila mi je izuzetna motivacija i spas! Odlučila sam da krenem njegovim stopama i da sva moja patnja ima smisla – tako što ću i sebi i drugima pomoći da se iz nje izdignem i pobedim!
Pre nekoliko godina slušala sam i životnu priču Džej Kej Rouling. Ona je pisac, pa sam se ja u njenoj priči pronašla. Nije imala baš srećno detinjstvo. Njen otac je bio čovek preke naravi i nisu se lepo slagali, a majka je bolovala od multiple skleroze. Poslala je prvi roman iz serijala o Hariju Poteru na adresu čak dvanaest poznatih izdavačkih kuća. Svaka od njih je odbila, tek trinaesta je prihvatila. Napisala je: Nikada me nije bilo sramota da priznam da bolujem od depresije. Nikada. Zašto bih se stidela? Prošla sam kroz jako težak period i prilično sam ponosna što sam iz te priče izašla kao pobednik.
Od kraja 2020. godine pratim i priču Dušana Blagojevića – koji je na svom Jutjub kanalu pričao kako ima socijalnu anksioznost, kako je bio jako nesiguran, imao iskustva sa manipulacijom, a svi možete videti gde je on sada i koliko je uspešan. Ne slušam snimke svih redom po internetu. Jako pažljivo biram kome poklanjam svoje poverenje i vreme, ali svaki njegov snimak sam odslušala, neke i više puta jer zlata vrede! Njegovi snimci su mi pomogli da za manje od mesec dana prekinem sa psihopatom. Pomogli su mi da se izborim sa nesigurnošću i socijalnom anksioznošću. I kada sam izgubila poverenje u sve ljude, u ono što on priča sam verovala.
Od 2021. pratim rad i biznismenke Jovane Miljanović. Mnogo mi se dopao njen način razmišljala. Pomogla mi je da promenim svoj i da iz mentaliteta žrtve pređem u mentalitet pobednika. Pomogla mi je da budem manje subjektivna i ograničena i da proširim svoje vidike. Ona takođe voli da piše i savetuje zapisivanje ideja, ciljeva, osećanja. Vodi i dnevnike.
Ranije sam dugo slušala i Sanju Došen Savatović, pratim i slušam i Saru Peranić, dr Jadranku Barjaktarević i Mariju Hadžović, a od stranih fenomenalnog Metju Hasija, zatim tu su i Adam Cam, Bendžamin Dejli i još 2-3 profila povremeno. Ne slušam sve redom, jer mi ne prijaju svi i zbunjuje me da slušam njih 150. Treba da budemo izbirljiviji i što se sadržaja koji čitamo tiče.
Druga strana tuge 