Jako je važno da znamo kada koju pomoć treba da potražimo. Ovo su neke smernice koje vam mogu koristiti.
Psihijatar
Psihijatar je stručnjak koji daje dijagnozu i lekove. Kada posetiti psihijatra?
Odmah nakon majčine smrti pošto mi je bilo jako loše išla sam kod psihijatra. Bila sam depresivna i suicidalna (jedno vreme pila sam lekove (za smirenje)), imala sam teške nesanice i panične napade. To je stanje za psihijatra i tu nema ništa loše ni sramotno! Za takvo stanje nije bio dovoljan psihoterapeut! Ali psihijatar ne razgovara previše sa nama, on pretežno prepisuje lek. Potreban nam je i psihoterapeut!
Psihoterapeut
Psihoterapija – uglavnom se vraća u prošlost, odlična za razrešavanje (dubljih) trauma iz detinjstva, jačanje ljubavi prema sebi, rad sa emocijama, preuzimanje odgovornosti za svoj život, osnaživanje ličnosti. Na psihoterapiju možemo da idemo i godinama (na KBT se ide kraće). Ona je neka osnova, baza, da ne kažem i obaveza za ozbiljniji rad na sebi.
Postoji i više pravaca psihoterapije kao npr. TA, KBT, geštalt. Ja sam išla na sve tri. Vi sami morate da osetite koji je pravac i koji psihoterapeut za vas, zato ja i ne verujem baš u preporuke. Neko može da bude stručan, ali da nam npr. ne leži ili da je bio dobar Maji, Milici, Zorici, ali nama nije. Važno je i da nam psihoterapeut „legne“, da nam prija (a isti je slučaj i sa ostalima – mentor, kouč…).
Moja iskustva
Išla sam nakon majčine smrti 6 meseci (TA pravac), stekla sam utisak da je ona sporija, ali to je dobro kada intenzivno tugujemo i treba nam razumevanje, međutim kasnije mi više nije značila i prekinula sam je. Početkom prošle godine dok sam bila sa nedostupnim išla sam na KBT i onda na nekoliko seansi u septembru prošle godine geštalt. Smatram da je svaki od ovih pravaca bio dobar ZA MENE u tom periodu života.
TA mi pomogla da razumem emocije i rešim se toksičnog osećaja krivice. KBT mi pomogla da osvestim razne stvari kod sebe i prihvatim sebe (meni se lično ona najviše dopala (direktivnija je) i upisaću i sama verovatno nekad neki pravac koji ima veze sa KBT (možda KBT koučing) jer zaista verujem da naše misli utiču na naše emocije), a geštalt da iz mene izađu emocije (koje sam zaledila) prema nedostupnom i da napustim toksični posao.
Na terapiji do uvida najčešće dolazimo sami a psihoterapeut nam uz pomoć pitanja pomaže da do njih SAMI dođemo. To nas jača i postajemo odgovorniji, samopouzdaniji i zreliji.
Uložila sam u odlaske na psihoterapiju i kad sam imala minimalac (pronašla sam povoljniju) i zato znam da retko kada postoji nemam novac, nego nije mi važno (nisam sebi važna).
Mentor
Mentor je osoba koja je prošla kroz ista ili slična životna iskustva kao mi i to prevazišla i onda drugima objašnjava kako je to uspela. Mentor nam pruža najviše razumevanja (jer je bio tu gde smo mi sada) i on daje i konkretne savete a usput nas i motiviše, inspiriše i pokazuje šta je sve moguće prevazići i kako. Psihoterapeut ne daje savete i često ne znamo kroz šta je prošao. Međutim, ovde je važno izabrati mentora sličnog nama i koji ima slična iskustva kao mi.
Ja sam mentor za (toksične) veze i lični rast. Ovde sam napisala šta sam sve prevazišla. Međutim, ja nisam ni baš klasičan (samo) mentor. Moj rad je specifičan jer ja imam i psihološka znanja (završavam edukacije iz sfere psihologije), ovde možete videti moje sertifikate i diplome.
Mentor može da vas ispiriše i da idete i na psihoterapiju ili kod psihijatra ako primeti da vam je to potrebno (ja i kroz priručnik preporučujem to i naglasim u kojim situacijama je to obavezno).
Kada sam iskusila gubitak majke, narcisa išla sam i kod mentora Katice Đorđević jer mi je bilo potrebno dodatno razumevanje. Ona me je savetovala da pišem dnevnik osećanja i otvorim stranicu i dala mi je i druge razne konkretne savete. Zato duboko verujem u moć kombinacije psihoterapije i mentorskog rada. Mentorski rad je na neki način dopuna psihoterapiji ili uvod u psihoterapiju (ako nas inspiriše da idemo na istu).
Za toksične odnose smatram da je najbolja upravo kombinacija i psihoterapije i mentorskog rada, jer ono što „fali“ mentorskom nalazi se u psihoterapiji i ono što „fali“ psihoterapiji nalazi se u mentorskom radu.
Kouč
Kouč je osoba koja uz pomoć koučing tehnika, metoda pomaže da brže ostvarimo ciljeve raznih vrsta i otklonimo blokade (veze, karijera, itd.). Fokus je na sadašnjosti i kako poboljšati budućnost. Kouč se ne vraća u prošlost i detinjstvo (kao psihoterapeut). Kod njega se ne ide kad smo suicidalni npr. nego kod nekih „blažih“ muka.
Kouč može a i ne mora da prođe kroz isto iskustvo kao mi. Može da radi koučing za veze iako nema vezu npr. čuveni i sjajni Metju Hasi. On dugo nije bio u vezi, ali je radio koučing. Ono što sam od njega čula nigde nisam čula. Najbolju vezu sam pronašla kad sam njegove savete slušala. Kouč za veze nam daje konkretne smernice kako da pronađemo i onog pravog, kako da dejtujemo, itd.
Ja sam takođe i kouč – završila sam nekoliko edukacija koje sam izložila ovde.
Kada je o koučevima reč, važno je da proverite i njihove sertifikate i diplome, jer ih danas ima mali milion na Instagramu. Svako može da napiše da je završio nešto u Americi, Nemačkoj ili gde već, ali gde je dokaz?
Moja odluka o daljem karijernom usavršavanju
Nakon što sam ovo sve zapisala i shvatila da mene zanima i nesvesno i vraćanje i u detinjstvo, odlučila da upišem i nešto što je multidisciplinarno tj. specijalizaciju za interaktivnog (suportivnog) psihoanalitičara.
Interaktivna psihoanaliza je jedan od oblika interaktivne psihoterapije i oblik filozofske prakse. Obuhvata ne samo filozofska i psihološka tumačenja već i neurološka, sociološka i umetnička.
MOJ RAD
Moj rad je zasnovan na kombinaciji:
Psihoanalize (u edukaciji)
psiholoških znanja
koučinga
mentorskog (moja i vaša lična iskustva)
terapije pisanjem
književnosti, knjige, čitanje
duhovnosti
Verujem da je bitna šira slika sebe i sveta oko nas.
I moje konsultacije su zasnovane na mešavini svih ovih znanja. Slušam vas, postavljam i pitanja, dajem savete i vežbe.
Sveštenik
Nisam napomenula da sam se obraćala i nekim sveštenicima za pomoć. I njihova uloga je takođe važna – pružaju nam mir! Verujem u Boga, verujem jer sam osetila da me čuje! Odlazak u crkvu mi takođe prija.
A ovde sam pisala kako verujem i u karmu i kako mi je verovanje i u nju pomoglo! Znam kako je biti sa blizanačkim plamenom. Osetila sam da je nedostupni bio moj blizanački plamen, a svojim osećanjima verujem.
Ponavljam – bitna je široka slika sveta i života… Verujem i u sudbinu (delimično), a delimično i horoskop.
I ne mora uopšte verovanje u jedno da isključuje drugo (jer to je onda ograničenost, zar ne?). Mogu da verujem i u Boga i u karmu. Mogu jer mi to donosi MIR, a mir je NAJBITNIJI.
Sve odgovore u životu nije mogla da mi da psihologija, zato verujem i u više od nje.
Druga strana tuge 