Evo šta se dešava kad se skinemo sa (ljubavne) zavisnosti

Onog trena kad odlučimo da se skinemo sa ljubavne zavisnosti ili nekog drugog poroka ili zavisnosti, shvatamo šta je još u našem životu loše, odnosno toksično. Tada, hteli ili ne, ako smo čvrsto rešili da više ne budemo zavisnici, moramo da poboljšamo svoj život, svoj realni život. Više ne živimo u svetu fantazija, jer počinjemo da osećamo sve te emocije i prepoznajemo loše energije. Verujemo svojoj intuciji. Više nema onog odbrambenog mehanizma kada bojimo loše i zle ljude u ružičasto. Pred nama je realnost baš takva kakva je. Više ne možemo da trpimo nenormalnu količinu toksičnosti, jer nećemo jedan otrov drugim da lečimo. Biramo zdravlje!

U februaru sam odlučila da kažem stop svojim zavisnostima i porocima (poroke sam smanjila na razumu meru) i ne osećam se sjajno jer moja realnost trenutno nije sjajna. Ali sada kada mi se već ne dopada, moram da je menjam. Više probleme neću „lečiti“ čašom piva ili nekom toksičnom osobom. Rešavaću ih promenom, trudom i zalaganjem. Ako mi se ne sviđa stan u kom živim – potražiću drugi. Pomeriću se, jer nisam drvo. Ako mi se ne sviđa neki prijatelj, neću se družiti sa njim. Ako mi se ne sviđa nešto u mom radu – promeniću način rada. Sve što mi ne prija, trudiću se da izbegnem, a sve što mi prija trudiću se da upražnjavam što češće.

Skidanje sa zavisnosti je pretežak put. Najteži je onaj prvi korak – priznanje samom sebi da zavisnost imamo i da je ona loša po nas. Trebalo mi je vremena da zaista i racionalno i emocionalno shvatim da imam ljubavnu zavisnost i da odlučim da se sa nje skidam.

Teško je i kada si živeo u fantazija svetu, u kom si i u demonu (narcisu i psihopati) anđeoske oči pronalazio, a sada vidiš ljude onakvima kakvi jesu – sa vrlinama i manama. Više nema idealizacije. Nema bajki. Ne farbaš ih više u ružičasto, jer si izgubio tu četkicu kojom si ih bojio. Više ne možeš da je uzmeš u ruke, jer si se ZAISTA PROBUDIO i nazad u svet fantazija ne možeš.

Nisi postao baš ni vidovita Zorka pa da odmah znaš kakav je neko čovek. Nekad treba vremena da nekog upoznamo i vidimo kuda odnos sa njim ide.

Više se ne zalećem kao pre. Ne mislim da čim mu oči ugledam da je on onaj pravi. Da li je ili nije – vreme pokazuje. Mogu brzo da utvrdim da li je narcis, psihopata i možda da li ima neku dijagnozu, ali čak iako je normalan (čovek bez dijagnoze) ne znači da ćemo živeti srećno do kraja života.

Znam samo da od tog februara ove godine više ne biram ove sa dijagnozom i to je korak napred u mom isceljenju. Tako da, dragi moji, ako ste sada izabrali i malo bolje čoveka nego ranije, to je korak napred. Do uspeha (i poslovnog i ljubavnog) teško ima instant rešenja. Svi bismo voleli da ih ima, ali korak po korak i eto nas na tamo gde (sa kim) želimo da budemo.