Vodič za introverte: Kako i gde pronaći partnera?

Najpre da naglasim da introvertnost (kao i sve drugo) ne treba posmatrati kao fenomen crno-belo, postoje skale. Pročitajte i ovaj post o dejtingu i potrazi za onim pravim.

Introverti će teže prići nekome, često se teže otvaraju, ali sa pravim osobama su veoma otvoreni. Imaju bogat unutrašnji svet, više su okrenuti ka sebi. Ne tako retko vole neku vrstu umetnosti. Osetljivi. Inteligentni. Dubokoumni. Vole i samoću. Imaju npr. interesovanja koja su vezana za neku umetnost, čitanje, ples…

Razmislite koja su vaša interesovanja, hobi? Volite li da čitate? Idete li u biblioteku? Knjižaru? Volite li ples? Ili teretanu? Jogu? Dobro je da češće upražnjavate aktivnosti koje volite, upišete neki kurs, ples, teretanu, idete u biblioteku, na planinarenje, putovanje, pohađate radionice, predavanja, pa možete da upoznate nekog ko ima slična interesovanja. Jedan od važnih aspekata dobre veze jeste i kompatibilnost. Interesovanja su upravo deo te kompatibilnosti.

Znam više primera kad su se ljudi upoznali preko hobija i interesovanja a i posla. Možda i kolege imaju neke prijatelje. Razmotrite sve opcije. Stvorite i vi neke prilike, budite proaktivni. Ne čekajte da se prilike same od sebe dese.

Imaju li vaši prijatelji prijatelje? Upoznavanje preko prijatelja? Prijatelj može da vam pokaže slike tog kandidata i ako vam se svidi, nek i njemu pokaže vašu. Ako se rode simpatije, on će se javiti, ako se ne javi – idemo dalje. Ne treba previše lično da shvatimo ako se nekom ne sviđamo. To ne znači da mi nismo ok, nego samo nismo po njegovom ukusu. Nastavljamo potragu za nekim čiji smo tip.

Idealno za introverte jeste upoznavanje preko interneta (Instagram, Fejsbuk, dejting aplikacije – znam ljude koji su pronašli i osobe za brak na ovaj način, a i istraživanja su pokazala da se u moderno doba ljudi često ovako upoznaju), koje ja inače odavno praktikujem. Nije da nisam upoznala i ljude i preko prijatelja i u klubu, na žurci, na poslu, okupljanjima, ali mi ipak najviše leži preko interneta. Zašto? Umem da ih smuvam online, vešta sam u online komunikaciji i onda i ako uživo i nisam baš taj nivo (ali sam ipak blizu, to je važno), imam šansu zbog online komunikacije. U komunikaciji moraju oboje da učestvuju i da postoji neki klik, odnosno da imate o čemu da pišete. Možete npr. proveriti njegov profil pa pisati o tome, pitati ga o nečemu što ste videli na profilu.

Ne bih mogla da istaknem neka pravila komunikacije, jer smatram da kad s nekim kliknemo, nema potrebe da mozgamo previše šta da napišemo i o čemu da pričamo. Komunikacija sa odgovarajućom osobom teče lagano.

Nemojte da imate averziju prema dejting aplikacijama. Istina je da tamo ima dosta „nenormalnih“ ali ima takvih i na drugim mestima. A i od vas zavisi kome ćete pružiti šansu. Ako vidite da nije ok, ignorišite ga, ne puštajte ga u svoj život. Proverite i kakve su mu slike. One mnogo govore o čoveku. Nemojte da se dopisujete sa likom koji se slika polugo u ogledalu i posle da budu aplikacije krive :).

Sa nedostupnim sam se npr. upoznala online. Pogodilo se da smo oboje sa Banovog brda. Pričali smo o poslu, on je neka vrsta umetnika kao i ja. Gledali smo slične serije, filmove, delili slična interesovanja. Zanimaju nas psihologija i duhovnost. On introvert, ja introvert-ambivert, ali kad smo bili zajedno od samog starta delovalo je kao da smo ekstroverti. Nikada nam nije bilo dosadno, jer smo jednostavno kliknuli (to što je bio nedostupan je već druga tema, samo klik nije dovoljan, već i težnja da se gradi veza, bez toga sve pada u vodu). Nije bilo potrebe da čitam s papira šta da ga pitam ni online ni uživo.

Ja lično nisam pobornik toga da žena startuje muškarca, ako ona nije takav tip ličnosti, a introvertna žena najverovatnije nije. Ako se on javi, onda ona može neku dalju inicijativu da preduzme ako on neko vreme ne preduzima.

Dešavalo mi se da ja iniciram prvo viđanje (čini mi se da su muškarci postali manje incijativni nego ranije) i nemam već neko vreme problem s tim. To ne mora da bude direktni poziv nego indirektni tipa „volim kada se upoznam s nekim nakon 7 dana dopisivanja“ (primer) ili provući kroz priču „ne dopada mi se da se samo dopisujem s nekim, preferiram live“. U većini slučajeva indirektna metoda mi je delovala, a mislim da sam nekad i direktno pitala (jer nisam želela da čekam i gubim vreme na duga dopisivanja, hoće – hoće, neće – neće, nije smak sveta).