Kao što sam ovde pisala, ja sam celog života bila ljubavna zavisnica, nesigurnog preokupiranog stila vezivanja, emocionalno zavisna od majke narcisa. Sa ljubavne zavisnosti počela sam da se skidam korak po korak i to je trajalo nekoliko godina. Počela sam početkom ove godine da se skidam i sa drugih poroka. Ovako sam se osećala kada sam se skidala sa ljubavne zavisnosti. Zaključila sam da je dobro da jedno vreme budem i sama o čemu sam pisala ovde i ovde. Moj najnoviji korak u potpunom osamostaljivanju jeste da živim i sama. Da bih donela tu odluku i bila spremna na nju, prošla sam čitav jedan put o kom pišem sve vreme. Sve se dešava onda kada treba da se desi, onda kada budemo spremni i sposobni za promene.
Zašto je skidanje sa toksičnosti teško?
Celog života živiš u zatvoru toksičnosti, a misliš da je izaći napolje na slobodu veliki rizik i da nećeš preživeti a ti zapravo oživiš. Ubeđivali su te da nećeš moći sam, da nisi sposoban, a zapravo jesi, to su ti govorili kako bi te u toksičnom odnosu zadržali!
Nisam bila okružena samo narcisoidnim osobama. Nisu baš sve bile takve. Ovde pročitajte kakvim osobama se treba okružiti.
Celog života govorim i kako ne volim one koji pametuju i uvek su u pravu a uvek sam bila okružena takvima pred kojima sam ja ispadala glupa ili kao neko bez mozga kome mozak treba dosoliti. Ili sam bila okružena drama queen osobama. Racionalno ti nećeš takve u životu ali nesvesno te vuče ka njima. Ali dođe dan kada kažeš dosta je bilo! Želim mir. Želim slobodu makar to značilo i samoću na neko vreme.
Važno je da znamo da kad donosimo odluke mi ne moramo da ih donesemo za ceo život. Ako sad ne možete da raskinete ne znači da nikad nećete. Ako ste sada sami ne mora da znači da ćete uvek biti. Život se menja.
Zašto se sa toksičnosti treba skidati korak po korak?
Sa toksičnosti sam se skidala KORAK PO KORAK, jer totalno skidanje sa svega toksičnog odjednom – sumnjam da je izvodljivo i poželjno. Zašto smatram da ipak nije? Svako skidanje sa toksičnosti je kao skidanje sa droge i kada takvih toksičnosti imaš više to je kao da se skidaš sa 5 poroka odjednom, što je preteško!
Zašto je teško navići se i na bolje?
Koliko god nelogično zvučalo, ali nije lako navići se na bolji život ako si celog života živeo loše, mozak voli zonu komfora. Ja sam bila bukvalno na dnu pre 3-4 godine, i to u svakom smislu i pogledu. Shvatila sam da treba korak po korak da se „penjem“ ka boljem životu. I momke sam birala sve bolje i bolje. Teško je a možda i nerealno odmah nakon psihopate naći normalnog, onog pravog momka.
Ptice rođene u kavezu misle da je letenje bolest
Ovo je jedna od najtužnijih rečenica koje sam ikad čula. Osetila sam je na svojoj koži svakog puta kada sam neki kavez (toksični odnos) napuštala. Napustila sam npr. posao, rad za gazdu da bih radila za sebe. Nisam se mnogo ni obradovala, čudan je bio osećaj, samo sam odahnula. Bilo mi je krenulo pa sam pokušala i da samu sebe sabotiram da bih se vratila opet u kavez. Shvatila sam da bih mogla da radim za sebe odnosno da imam tu sposobnost, koju ranije nisam ni sanjala da imam, ali taj mozak me stalno sabotirao! Navikao je na loše i ne može da prihvati bolje, zato se i na bolje treba korak po korak privikavati i ne treba sebe previše forsirati (nego umereno).
Kad jednom izađemo iz kaveza, više nazad nema. Može se samo napred – u slobodu u svakom smislu te reči.
Ponovo bih citirala deo iz programa: Ne kažu džabe da je najgori zatvor zapravo zatvor naših misli, zatvor na koji sami sebe osudimo – svojim pogrešnim uverenjima. Hajde, bre, da izađemo iz njega! Napolju je sloboda! Napolju je život, život koji možemo da živimo punim plućima!
Druga strana tuge 