Ako želimo da pređemo put od toksične do zdrave veze moramo da poradimo na sebi i onim karakteristikama žrtve manipulatora. Na putu od toksične do zdrave veze najpre sam eliminisala spašavanje pa preterano davanje pa onda polako počela da prepoznajem svoje granice i potrebe i na kraju da vežbam da ih komuniciram. Ako ne umem da prepoznam granice i potrebe ne mogu ni da ih komuniciram. Ovo je kao kad beba uči da hoda. Mi ne znamo svoje granice i potrebe jer su nam u detinjstvu ignorisane i naučili smo da ne treba ni da ih imamo. I ovde je potrebna ozbiljna introspekcija. Analiziramo prethodne ljubavne odnose. Šta nam je uvek smetalo? Šta nam je bilo potrebno a dobili smo to ili nismo?
Ranije sam učila da asertivnije komuniciram i ne napadam ljude u besu. To već ima veze sa kontrolom emocija odnosno besa (prepoznala sam okidače besa i vežbala kontrolu). Sve ovo su teme za sebe. Najpre moramo savladati teoriju da bismo započeli primenu odnosno praksu KORAK PO KORAK. Pročitajte onda najpre ove postove:
Zašto imamo potrebu da spašavamo muškarca?
Kako da se rešite sindroma spasitelja?
5 razloga da kažemo stop preteranom davanju
Šta su konkretno granice u vezi?
Kome vredi postavljati granice a kome ne?
10 razloga zašto se plašimo postavljanja granica
Kako prepoznati granice? Zapitajte se šta vam je jako smetalo u prošlim vezama. Nakon čega ste se osećale jako loše? Nakon kakvog ponašanja (i reči) se sada osećate loše? Šta je ono što ne možete da tolerišete?
Idealna tehnika za postavljanje granica
Kako prepoznati potrebe u vezi? Samospoznaja. Šta je ono što vam je potrebno da partner čini, radi, govori? Koliko često imate potrebu da se vidite, čujete? Kako da razgovarate? Gde da idete, itd? Razaznajte i koje potrebe možete ostvariti i sami ili uz pomoć drugarica, koleginica, porodice. Ne može jedan partner ispuniti sve naše potrebe.
Kako da iskažemo potrebe u vezi?
Pre jedno 2 i po meseca upoznala sam jednog momka bez dijagnoze koji mi se jako svideo, međutim, pošto više nemam lažne nade, realnija sam, ovo još uvek ne računam u vezu. Ne poznajem ga dovoljno i ne znam koliko smo kompatibilni. Ovo je i zdravo razmišljanje.
On nije ni narcis, manipulator (kao moja majka) ni poslušni, senka tip „da, draga“ (kao moj otac). Sredina je neka i potiče iz zdrave porodice. Mislim da je ovo možda i prvi koji je iz zdrave porodice. Dobro se slaže sa njima. Ne glumi mi žrtvu, ne priča bajke.
Kaže šta tačno voli, šta ne voli (što je i normalno). Čak iako se ispostavi da i nismo kompatibilni, ovo je veliki uspeh i korak napred. Hemija je sjajna, ali ne level 100 toksična. Uvek imamo teme za razgovor. Međutim, emocionalna kompatibilnost je upitna, a možda je to i normalno na početku. Ja sam, ipak, navikla na brzo vezivanje za manipulatore. Javlja se svaki dan, konstantan je i to je bitno.
On nema dijagnozu ali je nesavršeno ljudsko biće kao i svako. Ima i neke specifičnosti, neobičnosti, što ga čini zanimljivim. Dopadaju mi se čak i neke njegove mane. Nemam šta da ga lečim i spašavam niti imam više potrebu za tim.
Granice, potrebe i umereno davanje u praksi
Zašto da ja pišem prva? To je EGO. Zašto samo ja da pišem prva? To je SAMOPOŠTOVANJE. Ja sam imala ego problem baš dugo 
. Sada evo sa trenutnim gospodinom pišem i prva . Važno je osvestiti i svoje bubice. Na putu samospoznaje zaključila sam da mi često nismo ni tako dobri koliko nam se čini ni tako loši. Imate li vi neki ego problem?
U svakom ljubavnom odnosu „vežbam“ neke stvari malo po malo, eto npr. da pišem prva. U početku je bilo i teško sad je već normalno.
Što se spašavanja tiče – kad nema dijagnozu, ne glumi žrtvu, nemam šta ni da ga spašavam. Ranije sam sa nedostupnim kontrolisala spašavanje, krenem da spašavam pa kažem stop.
Preterano davanje – gledam da bude umereno. Ne mogu baš da merim na gram, ali ima već nekoliko godina kako se i ne dajem preterano. Prosto gledam koliko on ulaže truda i onda ulažem i ja slično. Ovo nije kalkulisanje sa lošom konotacijom nego je normalno. Ne osećam da je npr. zaslužio da mu kuvam silna jela i ne kuvam (ranije sam to radila). Ranije sam uvek ja išla na lokaciju koja njemu odgovara, sada više on dolazi na moju (sam hoće). Ako on časti piće, ja kupim nešto kad on dođe, itd. On treba da zasluži davanje, a ne da mu se dajemo tek tako.
Učim i granice da postavljam. Nekad ih postavim iz prve, nekad iz treće, ali ranije nisam skoro nikad. Najpre prepoznam granicu na osnovu svojih osećanja. Šta mi jako smeta? Šta ne podnosim? Šta mu ne bih dozvolila? Ne smem mu to prećutati. On ne čita moje misli. Kad sam se osećala jako loše zbog nečeg što je radio, to sam mu i rekla i on to više ne radi. Ali nisam mu to rekla na agresivan način (pročitajte o načinima komunikacije).
Onda prepoznajem svoje potrebe i učim da ih komuniciram. Jer on ne zna koje su moje potrebe (ne čita moje misli). Ovo, naravno, ne radim non stop, jer nisam na ispitu i bilo bi naporno .
I normalni muškarci normalno reaguju na granice i potrebe! Jako je neobično kada neko uvaži tvoju granicu i potrebu nakon svih onih agresivaca i manipulatora. Naravno da je bilo i straha „hoće li me ostaviti ako ovo iskažem“, ali onda kažem sebi „moraš reći jer svakako nećeš trpeti doveka i možda ćeš onda i ti njega ostaviti“. Nema smisla da predugo prećutkujem. Normalnom muškarcu bez dijagnoze neće ni biti zanimljvo da ćutim, trpim i ne postavljam granice. On će čak i da pita šta želim i volim (mene ovaj pita).
Takođe, u zdravom odnosu potreban je trud, ali realni trud oko partnera i veze. Šta to znači? Moram da ga slušam (i čujem) šta mi govori, šta mu smeta kod mene, šta želi i šta mu je potrebno, a ne da nagađam i izmišljam i dajem mu nešto po automatizmu što nije ni iskazao da mu treba.
Nisam navikla na ovaj način da se trudim, ali učim. I on takođe ispuni moje želje i potrebe ali ja ih najpre iskažem. Neke potrebe još nisam iskazala, ali iskazaću kad dođe trenutak. Ne možemo ni odmah svašta nešto zahtevati, polako, umereno i po osećaju.
Druga strana tuge 
2 мишљења на „Način komunikacije, spašavanje, preterano davanje, naše granice i potrebe u PRAKSI“