Koga ili šta treba da trpimo, a koga ne?
Važno je da znamo da mi često možemo da biramo koga i šta ćemo trpeti. Čak iako i možemo nešto ili nekog trpeti ne znači da treba i moramo to da radimo. Hajde da npr. trpimo oca, majku, šefa na poslu čak iako su teški (mada i to je upitno – moramo li zaista i koliko), ali zašto trpeti stranca momka kog znamo 3 dana ili 3 meseca, a on nas vređa ili poznanicu, drugaricu koja to isto radi?
Sada pažljivije biram ko zaslužuje mesto u mom životu. Mesto u našem životu se ZASLUŽUJE. Međutim, bitno je ne otići ni u drugu krajnost pa ne trpeti nikog. Niko nije savršen. Ljudi, čak iako su ok, povrediće nas nekad (opet je bitna razlika između NEKAD i UVEK). Na nama je da procenimo ko je vredan naših emocija i ko ipak doprinosi kvalitetu našeg života čak iako nas nekad i povredi. Ne očekujmo da postoji biće na ovom svetu koje nikad nije toksično i nikad nas neće povrediti.
Šta znači da treba da nam bude dobro samima sa sobom?
Ovo se najviše odnosi na ljubavne zavisnike koji su iskusili nasilne, toksične veze. Oni najviše treba da uče kako da budu samostalniji. Jer to je put ka prekidu zavisnosti. Oni imaju uverenje da ne mogu preživeti bez nasilne osobe. Veza im postaje centar sveta i svemira i jedini smisao života.
Da bi ovome rekli stop treba raznim stvarima da kažu stop – spašavanju, preteranom davanju, slabim granicama, lošoj slici o sebi, a o svemu tome sam pisala i na stranici i na blogu…
Važno je da pronađu nešto što im je mnogo važno skoro kao i veza kako njihov jedini smisao života ne bi bila ta veza.
Biti dobro sam sa sobom ne znači da ti mora biti fenomenalno i da skačeš od sreće već da ti bude dovoljno ok da možeš preživeti.
Ovde pročitajte zašto je dobro da jedno vreme budete sami nakon toksičnih veza.
Šta ako nam još uvek nije prijatno samima sa sobom?
Sve dolazi u svoje vreme, polako i korak po korak pa tako i prijatnost u svom društvu. Ništa ne može na silu. Ako vam još nije prijatno samima sa sobom, družite se sa onima koji su najmanje toksični po vas. Nisu svi ljudi jednako toksični. Neki nam nekad crpe energiju (što je i ok jer nismo roboti, svako je nekad u lošem izdanju), a neki uvek (to je prava, trajna toksičnost). Neki ljudi nam bude strah (oni su najtoksičniji).
Takođe, da čoveku bude prijatno sa sobom ne znači da samo treba da bude sam. Znači da bira sa kim će i koliko provoditi vreme. Zavisi i da li je introvert ili ekstrovert. Imajte na umu da sam ja više introvert. Koga god da na internetu pratite uzmite u obzir kakav je on i koliko ste slični. Takođe, znajte i da je većina pisaca, filozofa, umetnika, mislilaca, pa i naučnika introvertna i oni su i pisali o značaju samoće.
Ekstrovertu društvo puni baterije a introvertu prazni. Ekstroverti vole druženje nekad i sa bilo kim. Takav je bio moj bivši. Njemu je i nepoznata osoba odmah brat najrodjeniji. Pratite da li vama prijaju silna druženja, svoj osećaj pratite. Uvek osećaj! Ako nekom prija društvo, zašto bi ga izbegavao?
Ja od 2013. godine radim na sebi i tek sam u ovoj godini skroz prekinula začarani krug toksičnih odnosa. To se, dakle, nije desilo uopšte brzo. Potrebno je vreme. Strpljenje. Upornost. Kada će kod vas doći do ovog prekida zavisi od mnogo faktora. Nismo svi isti i ne treba nam isto vremena.
2013. sam eliminisala najtoksičnije ljude a onda sam tek od 2020. opet radila eliminaciju, a i neki ljudi su eliminisali mene. Promenila sam se, oni su se promenili ili nisu i više nismo kompatibilni i to je u redu. Ništa ne treba siliti.
Druga strana tuge 