Ljubomora se dešava sa razlogom, dakle postoji realna „opasnost“ od gubitka drage osobe, npr. vidimo da on flertuje sa nekom devojkom i postajemo ljubomorne. Posesivnost – ne postoji realna već imaginarna opasnost. Možemo čak želeti da on ne viđa ni društvo, pa čak ni porodicu. Želimo da mu budemo ne najvažnije nego jedine važne (razlika je velika između najvažnije i jedine važne).
Posesivnost u manipulativnoj, zavisničkoj vezi
Imajmo na umu da su u manipulativnoj, toksičnoj vezi uglavnom obe osobe posesivne. Posesivnost se čak tumači kao odraz ljubavi. On nadgleda naš telefon, zapitkuje gde smo, sa kim smo, zašto mu ne pišemo 10 minuta, a mi proveravamo njegove društvene mreže, itd.
Posesivnost nije odraz ljubavi već zavisnosti, nesigurnosti i unutrašnje praznine. U zdravom odnosu partneri nisu (jedini) centar sveta jedno drugom. Imaju i društvo i hobi, ne gube sebe u vezi. Postoji „ja“ i „ti“ i „mi“ u vezi. U zavisničkoj, posesivnoj vezi postoji samo „mi“.
Proveravanje partnera – kada je opravdano, a kada ne?
Ako osetimo, vidimo da se partneru ponašanje promenilo (a probale smo da sve to iskomuniciramo, pitale smo ga da li je sve u redu, on ne komunicira ili kaže da je sve u redu a mi vidimo, osetimo da nije), njegov odnos prema nama je neko vreme bitno drugačiji i slično i onda proverimo, uverimo se da nas vara i uradimo nešto po tom pitanju – u toj situaciji provera ima smisla.
S druge strane, stalno višemesečno, a pogotovo višegodišnje proveravanje koje nikud ne vodi (mi ostajemo s njim iako sumnjamo u njega) – samo krade naš mir (tipa nije nam pisao 1h mi gledamo je li na mreži i slično). U toj situaciji, ako stalno imamo potrebu da proveravamo, zapitajmo se da li je partner pravi za nas. Takođe se zapitajmo zašto ostajemo s njim iako stalno sumnjamo.
Da li smo u svim ljubavnim odnosima tako proveravale partnera? (da utvrdimo da li je isključivo do nas ili nam ipak ovaj konkretni partner ne uliva poverenje) Da li se zdrava veza zasniva na konstantnom nepoverenju i sumnjama? Ima li sreće u odnosu nepoverenja? Da li je to nepoverenje trajno i da li je partner spreman da radimo na njegovoj izgradnji? Neki ljudi uspeju da prevaziđu i prevare (što zavisi od mnogo faktora), ali to je već kompleksnija i druga tema.
Kad vratim film, ja sam npr. proveravala emocionalno nedostupne momke, a dostupne, baš zainteresovane za mene nisam, jer sam im verovala, osećala sam da je sve u redu, što znači da proveravanje i sumnje nisu bilo isključivo do mene. S nekim razlogom nedostupnima nisam verovala.
Takođe, imajte na umu da je ova tema (kao i takoreći svaka druga) kompleksnija i nije moguće obuhvatiti sve pojedinačne slučajeve putem jednog Instagram reels-a i posta. Postovi nikad nisu zamena za individualni rad.
Kako se razrešava posesivnost?
Nema magičnog štapića koji će je razrešiti. Nije nastala preko noći i neće se preko noći izmeniti. Najpre treba osvestiti da posesivnost nije (zdrava) ljubav. Zdrava ljubav ne čuva se u kavezu. Zdrava ljubav nije stezanje, nije gušenje. Slobodna smo bića.
Treba osvestiti da ni mi ne treba da budemo posesivni a ne samo partner. Partneri gube jedno drugo baš zbog posesivnosti. Niko neće lance trpeti doveka. Niko neće da bude na slobodi a zapravo na robiji. Ko želi da ode, otići će. Neće ga ni lanci sprečiti. A treba li nam onda onaj koji želi da ode? Svako je slobodan da bira i izabere i da ode, to treba da znamo. Niko nije naše vlasništvo niti smo mi nečije vlasništvo.
U redu je da nam veza bude najvažnija ali nije u redu da nam samo ona bude važna. Treba da imamo (i mi i on) i društvo i posao i hobi, svoj ukus, vrednosti, itd.
Najvažnije je raditi na ljubavi prema sebi i sigurnosti u sebe. Zašto mislimo da će nas neko ostaviti? Zašto mislimo da nas vara? Strah od napuštanja razrešava se na psihoterapiji.
Ako ste sa manipulatorom velika je šansa da imate anksiozni, preokupirani stil vezivanja. Njegova dominantna crta je strah od napuštanja. O stilovima vezivanja i emocionalnoj nedostupnosti sa testovima stručnjaka pisala sam u okviru programa.
Druga strana tuge 