Igra mačke i miša – sa emocionalno nedostupnim

Ako ode ljut vratiće se, ako ode nasmejan – nikad neće. Svrha odnosa sa emocionalno nedostupnim nije sreća nego samo jurnjava za srećom. U trenu kada se sreća, mir i ljubav dostignu, odnosno neke emocije razviju tada se odnos uglavnom prekida. Jer preokupirani i izbegavajući više ne znaju šta će jedno s drugim. Ne znaju da traju u odnosu u kom mogu da budu to što jesu, prihvaćeni i voljeni baš takvi a da ne beže i ne jure se, dokazuju kao deca. Ali i dalje jesu deca. I nastavljaju da traže novu igru, novu zabavu… Oni su jedno u drugom tražili strast i zabavu a ne zrelu ljubav. Za njih je zrela ljubav dosada a emocije se ipak u jednom trenu razviju, jer mi smo ljudi, nismo roboti. Ni izbegavajući stil nije robot iako deluje da jeste. Željni navale dopamina, dopamin nastavljaju dalje da traže nesvesni da su propustili nešto mnogo vrednije. Za decu je najvažnije da se dobro zabave.

Mnogo iskustava nam treba da bismo naučili i da ljubav prihvatimo i da i mi sami volimo. U ovakvom odnosu niko ne ume da voli. Nama se čini da taj emocionalno nedostupan muškarac nas manje voli i da on manje pati, ali on i mi smo dve strane istog novčića. Čak mislim da je njemu u njegovoj koži teže. On je krhkiji nego mi. Njega zaista jedna naša greščica može da otera. On tu jednu grešku jeste i čekao. Ali ne mora da znači da je to zato što nas nije voleo. Možda je to baš zato što jeste. A nije mogao s tim da se bori pa čak ni da te emocije samom sebi prizna i osvesti. Iako izgleda hrabro, on je zapravo hiperosetljiv. Malena kritika njega duboko ranjava. Ko zna šta je sve u njegovoj glavi i njegovom srcu. Ovo nikako ne znači da mi sebe treba da krivimo zbog jedne greške! Niti da mu se vratimo ako poželi da nam se vrati!

Ovo samo znači da ništa na svetu nije kako nam se čini i da je čovek toliko složeno biće da i on sam nekad svoje postupke i osećanja ne razume pa kako onda mi da razumemo njegove. Možemo samo da pokušamo. Ali najbolje je da i ne pokušavamo. Najbolje je da ono ZAŠTO ON i ne tražimo. Jer čak i da nas jeste voleo, a ipak napustio, to ne menja činjenicu da nas je napustio. Razlog je nebitan, činjenično stanje je bitno. Ako on neće da radi na sebi, razlog je zaista nebitan.

Nije u ljubavi baš sve tako jednostavno. Ako se ne javlja stalno – nije dovoljno zainteresovan, dobro poznata rečenica. Neki se i javljaju stalno pa nas posle 3 dana ostave i šta onda imamo od njihove zainteresovanosti? Što više prodirem u ljudsku dušu shvatam koliko smo svi kompleksni i koliko nije moguće ništa ukratko pomoću reels-a ili posta opisati. Potrebno je odnos osetiti i dubinski analizirati.

Nije ni svaki nedostupan muškarac isti. Ne odlazi svaki u trenu kad nas zavoli i ne zavoli nas svaki! Verujem da su i ovi stilovi vezivanja previše pojednostavljeni, a da su zapravo kompleksniji. Emocionalna nedostupnost se ispoljava na najrazličitije načine i njome se treba mnogo podrobnije baviti. Ona takođe nije fenomen crno-belo. Postoje manje i više (ne)dostupni ljudi. A skoro svi smo nekad u prošlosti bili ranjeni pa neki deo sebe zatvorili.

Nedostupan je i onaj koji bira nedostupnog. A nije nedostupan ni samo onaj koji igra toplo-hladno. Nedostupan je svako ko ne iskazuje, izražava emocije, ne priča o njima. Imate osećaj da je samo fizički i možda intelektualno tu. Razmene emocija nema. Njegovo srce je kao kavez zaključano za vas. I pošto se on tako postavlja i vi svoje srce polako u kavez stavljate jer je teško sa zidom pričati, zidu srce otvarati. Nailazite na debele bedeme koje ne možete da probijete i vremenom i sami još nedostupniji nego što ste bili pre njega postajete. Dva kamena. Zajedno, a razdvojeni. Tako izgleda odnos sa nedostupnim.

Nije to uvek čak ni igra mačke i miša i toplo-hladno odnos. Ne morate da se jurite. Možda oboje zapravo bežite od onoga što nijedno od vas u detinjstvu nije dobilo – zrelu ljubav. Plašite je se. Ona je izlazak iz zone komfora. Kada bi se on vama emocionalno približio, možda biste se vi udaljili. Tako možete zaključiti da ste i sami emocionalno nedostupni. Da, željni ste ljubavi, ali u ovakvom odnosu ne možete ni da je date ni da je primite. Željan je i on, iako deluje da uopšte nije.

Tako da pre nego što uperimo prst u svog partnera uperimo ga mi i u same sebe. Zapitajmo se: A zašto sam ja izabrala baš tebe? Na čemu to kod sebe treba da poradim pa da te više ne biram? I poradite na tome. Ovo je jedini način da pravimo drugačije izbore. Druge ne može menjati. Možda im možemo dijagnozu postaviti. Emocije između redova osetiti, pročitati. Ali šta sa tim saznanjima ako se realnost našeg odnosa ne menja i on neće da je menja tako što na sebi radi? Onda nam dijagnoza pa čak ni ljubav baš ništa ne vredi.