Tanka je linija između menjanja i prilagođavanja. Prilagođavanje u vezi je poželjno, ali očekivanje da se neko menja, a to ne želi – nije. Mi ne možemo promeniti nečiji karakter i temperament, suštinu nekog čoveka, ono što on jeste. Ovde uključujemo i patologije, poremećaje ličnosti. Nismo psihijatri niti su oni naši pacijenti. Nije na nama da ih lečimo ni od alkoholizma, droge, kocke. Ako oni sami odluče da se od ovih poroka izleče, u redu je da im pružimo pomoć i podršku.
Pisala sam na stranici i o razlikama između spasavanja i pomaganja. Bitno je da ne uništavamo sebe na tom putu. Prilagoditi se (u pozitivnom smislu) znači ne misliti samo na sebe i svoje potrebe u tom odnosu a ni samo na njegove, već i na svoje i njegove. Ako sve podredimo njegovim potrebama bićemo nesrećne. Sagorećemo u tom odnosu, iscrpeti se. To nas neće odvesti do obale sreće. Ali zato je važno da spoznamo svoje potrebe i izrazimo ih, jer nam on ne čita misli. Međutim, postoje muškarci koje naše potrebe i ne zanimaju čak i kad ih izrazimo. Oni će očekivati da samo mi njima udovoljavamo.
Prilagođavanje je kompromis. Mi neke svoje osobine možemo malo korigovati ako smetaju drugoj osobi, ali ih ne možemo skroz iskoreniti (i postati neka druga krajnost). Primer 1: ako sam ja lenja osoba koja voli samo da leži u stanu, a on nije takav, mogu nekad da odem s njim negde (ali ne uvek). Primer 2: više sam spontana osoba, a on je planer, pa možemo nekad da isplaniramo nešto, a nekad da budemo spontani, itd.
Prilagođavanje se odnosi i naše ukuse, hobi, interesovanje, teme za razgovor. Važno je da pričamo o temama koje interesuju i njega i nas. Idemo na mesta koja interesuju i njega i nas, itd. Prilagođavanje može da bude i promena nekih (loših) navika (primer: ako pušimo, a on je nepušač, da ne pušimo dok je on tu, itd).
S druge strane, menjanje zahteva neku korenitiju promenu druge osobe. Karakter, temperament, obrasce ponašanja, pa i način života teško je menjati, a najčešće i nemoguće. Naša ideja da menjamo psihopatu i narcisa je fantazija. Fantazija je i ideja o tome da trajno emocionalno nedostupan muškarac postane dostupniji (a da on nije ni svestan nedostupnosti i ni ne želi da je menja). Fantazija je i menjanje ženskaroša u vernog muškarca (sem u baš izuzetnom slučaju kada on doživi nešto što ga promeni, ali opet AKO on sam to poželi). Fantazija je i da će se oženjeni muškarac razvesti zbog nas, itd.
Dakle, razlika između prilagođavanja i menjanja je na neki način u stepenu (ne)realnosti. Psihopata i narcis imaju urođene jako loše osobine (i to ne jednu ili dve nego možda i 10). Skroz je nerealno da se promene. Psihopata ima smanjen deo u mozgu, kako bi naša ljubav mogla taj deo da uveća? Skroz nerealno.
Mi ljude možemo ili da prihvatimo takve kakvi jesu (uz prilagođavanje – i to tako što pronađemo nekog ko je prilagodljiv, a nisu svi) ili da produžimo dalje tražeći nekog ko nam je u redu takav kakav je odnosno da poseduje vrline koje cenimo a mane da nam ne smetaju previše. Partneri treba da budu ravnopravni sa nama u vezi a ne da im glumimo psihijatra ili majku.
Druga strana tuge 