Program, knjiga i blog o toksičnim i zdravim veza: Spoj ličnog iskustva i teorije za lični rast
Posle kiše pojavi se duga Uvek postoji šansa druga. Nova vrata se pre ili kasnije otvore. Ne gledajte predugo u stara, ona moraju da se zatvore! Kako? Nije lako. Ali nije ni nemoguće. Za one koji hoće, za one koji veruju, sve je moguće. Vratimo se u prošlost koliko god puta treba, učimo iz nje, … Настави са читањем Posle kiše pojavi se duga
Ko sam ja? Ja nisam čovek. Ja sam samo senka koja kroz život luta, život koji je dobila, a nije ga tražila. Moji koraci odavno nikuda ne vode. Ne vidim put, ne vidim smisao. Moji vidici su samo magla. Ja ne znam šta je sunce. Postojim samo zato što nemam snage postojanje da prekinem. Živim … Настави са читањем Knjiga prošlosti
Veče je. Vrištala bih, ali nemam glasa. Toliko je u meni i tuge i besa. Plašim se da bi moj vrisak razorio sve planine. San mi ne dolazi. Proganjaju me demoni prošlosti. Uzalud se opirem. Uzalud navlačim na sebe boju jutarnjeg sunca. Od mraka u sebi ne možeš pobeći. Pozno je doba noći. Oči su … Настави са читањем Poslednji valcer
Boli jedna rana, boli svakog dana. Boli i ovaj osmeh na licu, on pravi najveći krater na srcu. Osmeh je najveća ljudska misterija. Iza njega ne znaš šta se krije. Koliko li suza iz njega lije? Lažemo sebe, lažemo druge, a lažna sreća boli više od iskrene tuge. Čemu li služi ovaj bal … Настави са читањем Kad maske spadnu
Ko sam ja? Ja nisam čovek. Ja sam samo senka koja kroz život luta, život koji je dobila, a nije ga tražila. Moji koraci odavno nikuda ne vode. Ne vidim put, ne vidim smisao. Moji vidici su samo magla. Ja ne znam šta je sunce. Postojim samo zato što nemam snage postojanje da … Настави са читањем Knjiga prošlosti
Draga Marina, gledam te na slici i ne prepoznajem te. Ne, to više nisam ja! To nije čak ni sena mene! Taj osmeh nemam više. Kad ti otmu osmeh oteli su ti sve. Strgao mi ga surovi život s lica i nabacio ledene suze koje tek ponekad kanu. A nakon njih ostaje faca zaleđena u … Настави са читањем Pismo malenoj Marini
Ljubav je kada smo kraj nekog ne samo ono što jesmo, već postajemo i ono što želimo da budemo. Ljubav je kada se smejemo i plačemo zajedno, kada prolazimo zajedno, jači i kroz oluje i plivamo nemirnim morem dok nam nemilosrdni talasi lome noge. Naš voljeni nas ni tada ne napušta. Drži našu ruku čvrsto … Настави са читањем Ljubav je…
Jednom kad me ne bude, nemojte da me žalite. Sveću kraj groba mi ne palite! Ne dolazite da me ispratite, mogu u večnost da odem i sama. Nemojte za mnom da patite, kada me pojede beskrajna tama! Kad umrem ne treba mi niko kraj groba! Gde ste bili kad sam živa umirala, kopnila … Настави са читањем Jednom kad me ne bude
Moja kuća nikad nije bila dom, sigurno gnezdo gde ćes da otrčiš kada se sve oko tebe ruši. Moja kuća je bila sinonim stradanja, uvek prekrivena velom tame. Uvek je bilo bitki koje je vodio svako sa svakim jer ih nije vodio sa onim s kim je trebalo - sa samim sobom. Svi su znali … Настави са читањем Moja kuća nikad nije bila dom
Teško je u najdublje delove sebe zaći, tamo kroče samo najhrabriji. Može te prestraviti ono što ćeš pronaći. Ali, ne, NE BEŽI VIŠE OD SEBE! Ono što jesi, prati te svuda. Možeš bežati, ali pobeći nećeš nikuda. Menjaćeš gradove, države, prijatelje, poslove, ali i dalje imaćeš te okove! Skini ih, pogledaj u ogledalu odraz svoj! … Настави са читањем Danas je tvoj pravi rođendan!
Druga strana tuge 