napaćeni čovek

Vreme teče i sa sobom kad tad odnese i ono što nam je najdraže. U jednom trenu voljeni su tu, a u drugom ih nema više. Odu tek tako, iznenada. Prokleto je teško prihvatiti novu realnost, kada te do juče jutrom budila nežna ruka tvoje majke. Jutra sada imaju drugačiju boju. Izgubila su vedrinu, svetlost. … Настави са читањем Strgni sa sebe te okove!