onozemaljski svet

Kuća naša, a u njoj ti. Pitam te tiho “kako si”. Strah me parališe. Ne smem da te zagrlim, kao da se bojim da te ne izgubim.   Prilaziš mi nasmejana i mila, kažeš kako dobro si. Uspem tiho da izustim “a gde si do sada bila?” “Zašto javljala se nisi?”   “Tamo gde sam … Настави са читањем Sanjala sam jedan san