Program, knjiga i blog o toksičnim i zdravim veza: Spoj ličnog iskustva i teorije za lični rast
Draga Marina, gledam te na slici i ne prepoznajem te. Ne, to više nisam ja! To nije čak ni sena mene! Taj osmeh nemam više. Kad ti otmu osmeh oteli su ti sve. Strgao mi ga surovi život s lica i nabacio ledene suze koje tek ponekad kanu. A nakon njih ostaje faca zaleđena u … Настави са читањем Pismo malenoj Marini
Moja kuća nikad nije bila dom, sigurno gnezdo gde ćes da otrčiš kada se sve oko tebe ruši. Moja kuća je bila sinonim stradanja, uvek prekrivena velom tame. Uvek je bilo bitki koje je vodio svako sa svakim jer ih nije vodio sa onim s kim je trebalo - sa samim sobom. Svi su znali … Настави са читањем Moja kuća nikad nije bila dom
Vreme teče, a stoji. Ostaje krvav trag na srcu koji se neće sprati ni decenije da prođu. Neke boli se usidre duboko u srcu i tu zauvek ostaju. Žive neki svoj život. Sreće više nema. Nikada je nije ni bilo. Ranije je postojala da nada da će je biti ali tog kobnog dana ona je … Настави са читањем Najvažnija životna lekcija
Oktobar. Mesec kad sam se ja rodila, a ti ovaj svet napustila. Sudbina je čudna stvar, U istom mesecu ispiše i početak i kraj. Taman pomisliš složile se sve kockice, dosegao si i ti tu ludu sreću, a kad eto te pališ sveću. Danas si na tronu, sutra već na dnu. Život je tu da … Настави са читањем Prokleti oktobar
Srešćemo se opet tamo daleko, gde nema boli i tuge, gde noći nisu ovako besane, duge. Čekaćeš me da mi pružiš ruku, kada i moja postane hladna, da mi ublažiš strah i muku. Bićemo opet zajedno, ali u sreći, i stati na put ovoj porodičnoj nesreći. Srešćemo se opet, smrt nije kraj. Ti … Настави са читањем Srešćemo se opet
Otkad te nema, sat je stao. Dišem, a ne živim. Sve je prestalo. Oluja u duši, Ceo svet mi se ruši. Bol se skrila, ništavilom se prekrila. Suza tek ponekad kane, kao znak da još sam živa. Ne znam ko sam, gde sam i kuda ću bez tebe. Sve je besmisao. Svaki dan … Настави са читањем Otkad te nema
Bez tebe nikada više ništa biti isto neće. Ptice više neće istim glasom cvrkutati. To neće biti pesma, već samo jecaj. Nadvio se stravičan veo nesreće Nad našom polupraznom kućom. Jer ti više ne šetaš njenim pragom. Odzvanja samo neki neopisivo bolan uzdisaj. Ti si sada među anđelima, Sa … Настави са читањем Draga mama
U noćima kao što je ova, kada samoća ubija poput otrova, nedostaješ mi. Boli praznina, boli ove sobe tišina. Sve na tebe miriše, a tebe kraj mene nema više. Nikada te nije ni bilo. Samo te moje naivno srce snilo. Bio si samo fizički prustan, a tvoje srce bilo je daleko, ko zna … Настави са читањем Poslednja pesma
Mrak. Grize. Jede. Ubija. Otvaram prozor da uđe svetlost. Od mraka u sebi ne možeš pobeći. Neka tužna melodija svira, Srce na milion sitnih delića kida. Nema puta ka sreći. Sreća je pojam u prošlosti sahranjen, U koferu sećanja ostavljen. Sreća je ono što beži od mene, Ja za njom uzalud trčim. Moje su … Настави са читањем Ovo nije još jedna ljubavna pesma
Posle tebe jutro više ne sviće, svuda je tama. Život mi više ne piše ljubavne priče, tako sam sama. Možda mi treba predah od svega, od tebe, od njih, od svih koji su mi slomili srce, ugasili prave ljubavi sunce, od svih koji su mi oduzeli veru u istinu, u nežnost, u ljubav. Kada ću … Настави са читањем Valjda i mi ranjeni imamo novo pravo na ljubav
Druga strana tuge 