Sanjala sam jedan san

Објављено аутор: marinapuzic

Kuća naša, a u njoj ti. Pitam te tiho “kako si”. Strah me parališe. Ne smem da te zagrlim, kao da se bojim da te ne izgubim.   Prilaziš mi nasmejana i mila, kažeš kako dobro si. Uspem tiho da izustim “a gde si do sada bila?” “Zašto javljala se nisi?”   “Tamo gde sam … Настави са читањем Sanjala sam jedan san

Svet bez ljubavi

Објављено аутор: marinapuzic

Ima li još ljubavi na svetu ovom? Ili smo je ostavili u veku prošlom? Da  li znamo šta smo izgubili? Šta smo negde usput zaboravili? Hoćemo značenje reči “ljubav” u rečniku tražiti? Srce drugo srce više neće tražiti? Duša će prazna ostati! Ruke hladne postati! BEZ SRCA ĆEMO OSTATI! Zašto smo to dozvolili? Zar smo … Настави са читањем Svet bez ljubavi

Ovo nije još jedna ljubavna pesma

Објављено аутор: marinapuzic

Mrak. Grize. Jede. Ubija. Otvaram prozor da uđe svetlost. Od mraka u sebi ne možeš pobeći. Neka tužna melodija svira, Srce na milion sitnih delića kida. Nema puta ka sreći.   Sreća je pojam u prošlosti sahranjen, U koferu sećanja ostavljen. Sreća je ono što beži od mene, Ja za njom uzalud trčim. Moje su … Настави са читањем Ovo nije još jedna ljubavna pesma

Hej, kafano

Објављено аутор: marinapuzic

Hej, kafano, zagrli me, kad moj dragi ne voli me. U suzama on ostavi me. Hej, tamburo, nahrani mi srce, ranjeno je, ostavljeno, teškom bolu prepušteno. Otišlo je moje sunce. Hej, pesmo, stihovima bolnim truj me, kao lancima sada okuj me. Moj dragi više ne voli me. Moj dragi samu ostavi me. Hej, svirači, braćo, … Настави са читањем Hej, kafano