Ljubav – reč koja se nije samo pisala nego je nešto i značila

 

Ljubav – reč posuta debelim talogom prašine i bačena u neke stare police prošlosti,

zamenjena nekim drugima vrednostima koje su sve samo ne vrednosti.

Ostavljena u nekim boljim vremena kada smo bili ljudi, a ne roboti.

 

Ljubav – reč koja se nije samo pisala nego je nešto i značila.

Značile su duge šetnje kraj reke, beskrajne zvezde na beskrajnom nebu.

Značio je nečiji pogled, nečiji iskreni osmeh i stisak ruke duboko u sutonu.

Značile su reči izvini, tu sam za tebe i volim te.

 

Danas se zvezde gase. Ljubav nam na dlanu umire.

Samo retki je još uvek i traže i još ređi nalaze.

Sakrila se u najskrivenijim krošnjama drveća,

na najvećim visinama koje samo najhrabriji i najsrećniji uspevaju pronaći.

Da li ste i vi jedni od njih? Da li je tražite? Ili ste negde usput odustali,

Mahnuli joj za poslednje zbogom i više se nikad se niste osvrnuli?

 

Da li i vi gazite po ljubavi a slavite bezdušnost i instant zadovoljstva?

Da li slavite ono što je ubilo nešto najvrednije u čovekom životu?

Da li u vama kuca prazno srce?

 

Ljubav – jedna reč a velika tajna koju su pokušavali da otkriju slavni pesnici.,

a nikad nisu bili ni blizu, jer najjače emocije su miljama daleko od običnih reči.

Najjače emocije žive u najtananijim delovima naseg bića.

I ne pokazuju se rečima, već samo delima.

Ako sada spavaju u vama, probudite ih.

Ne dozvolite da nešto tako božanski lepo ostane zauvek uspavano.

 

Ne dozvolite da ljubav u vama umre. Obojite je u boju večnosti i snage.

Dopustite joj da živi u vama.

Ako ne dopustite, znajte, da nije umrla samo ljubav, i vi ste već odavno mrtvi…