Ovde u komentarima možete podeliti svoja iskustava sa:
-toksičnim vezama (sa manipulatorima, emocionalno nedostupnima)
-povratkom bivših
-varijantama i toplo-hladno odnosima
-tugovanje
-anksioznošću, strahovima, traumama
-ljubavi prema sebi
-toksičnom porodicom
-generalno radom na sebi…
Pronaći ćete nekog ko prolazi kroz slično kao vi i zajedno bićete jači, bolji, nesalomivi!
Druga strana tuge 
Htela bih da podelim sa vama moje iskustvo trenutno u vezi sa manipulatorom..iskreno, osecam se jako lose i nesrećno u vezi sa njim a kad se odlučim da prekinem imam osećaj da ću umreti bez njega i npr ako me taj dan ne zove ili mi ne piše, osećam nemir i kao neki teg u stomaku…tako da svaki put kad smo raskidali a bilo je to mnogo puta, imam sada osecaj da je svaki put sve teže. Sa njim se uglavnom viđam noću i imam osećaj da me krije i od porodice i od prijatelja..svaki put kad se uveče vraćam od njega osećam se kao pokisla, jer BiH volela nekada da prespavam kod njega ali to se desilo mozda 3 puta za nekoliko godina. Uvalio me je sada u jedan finansijski problem, jer je uzeo nesto na moje ime i ne plaća to…i sada su se dugovi nagomilali a on svaki dan govori platiću platiću… Iskoristila BiH to kao razlog da ga ostavim i Jos zbog mnogo čega, ali ne mogu da objasnim ovu zavisnost od njega koju konstantno osećam..i non stop sam opterećena gde je on, sta radi, u strahu sam da li me vara itd. Totalno nemam poverenje… Svesna sam svega koliko je ovaj odnos ostavio trag na mene, da nemam samopouzdanje, ponos, da se nekad zainatim. .jako sam postala slaba i prelazim preko svega samo da bi ostao sa mnom 😭 ponekad imam čak i napade anksioznosti… to bi bilo nesto ukratko..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Trauma bond…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U toksičnom odnosu sam bila skoro 10 godina. Najgore od svega je što je to osoba koju znam čitav život i koja mi je prije ulaska u taj odnos bila zaista dobar prijatelj. Počelo je kao neobavezno viđanje, šema, kako god da to nazovemo. Nakon godinu tog odnosa smo pričali o nama i oboje smo se slagali s tim da nam je lijepo, da se u nekoj budućnosti ne vidimo zajedno i taj odnos se nastavio. Tokom godina on je postajao sve zatvoreniji što se tiče bilo kakvog razgovora o emocijama, o budućnosti dok sam se ja sve više vezivala za njega i na kraju i zaljubila do te mjere da više nisam mogla zamisliti da on u mom životu ne postoji. Nakon 4 godine on he upoznao neku djevojku zbog koje me otkačio porukom: „Ne možemo se više družiti, počeo sam se viđati sa jednom curom.“
Bilo mi je teško, ali sam osjećala i neko olakšanje. Da naglasim da nikad naš odnos nismo etiketirali kao vezu, ali čuli smo se šo čitav dan, viđali kao i svi ljudi koji su u vezama i svi oko nas su znali da smo zajedno. Nakon situacije sa tom novom djevojkom, čovjek bi pomislio da sam se opametila, međutim ako niste radili na sebi, ostavljate prostor toj osobi da vam se opet vrati, što se nakon par mjeseci i desilo i mi nastavili u našem odnosu kao da nikad nije ništa ni prekinuto.
Prva greška, ali to sam shvatila tek godinama poslije, jer sam tada naivno mislila da se on meni vratio jer me voli. Povjerenhe s mohe strane je bilo izgubljeno, zbog čega sam se i oko sitnica počela nervirati, za svaku stvar koju sam rekla da mi smeta, nikad ni pokušao nije da promijeni, niti da prizna da griješi, čak naprotiv on je taj koji je pod konstantnim stresom zbog mojih „napada“. Koliko god ja pokušavala objasniti da ja njega ne napadaž, već samo želiž da razumije kako se ja osjećam i da želim da se oko nečeg i on potrudi. Situacija bi se smirivala tako što bih ja to pustila, vrlo često i sama sebe preispitivala i dovodila se do toga da ja sebe smatram ludom i nervoznom, opravdavajući njega. Za sve sam mu nalazila opravdanje i davala mu sve od sebe, hvatajući se za mrvice „ljubavi“ koju je on meni pružao. Za mene su momenti kada smo nas dvoje zajedno bili oaza mira, i mislila sam da je sve vrijedno toga. Naravno, nadajući se i dalje da će nekad od našeg odnosa nešto biti. I tako godinu po godinu, prošlo je tih 10,nikad se ništa nije promijenilo. Mene je s vremenom taj nedefinisan odnos počeo gušiti, ali nisam znala kako da izađem iz toga, jer sam i dalje u momentima kada sam s njim osjećala tu neku oazu mira.
Druga greška.
Uvijek trebate slušati taj glas unutra i ako vam govori da bježite, bježite.
Ja sam uporno ostajala.
Prije mjesec dana je on odlučio da taj odnos prekine jer je shvatio da to već predugo traje, da mu je sa mnom prelijepo i da mu je stalo do mene, ali da to više nema smisla, da ne želi više da me zavlači i da je to odlučio zato što je to najbolje za mene.
Prvo sam bila ljuta, onda sam osjetila olakšanje, ali i opet onu iskricu jer vam takvi ljudi prodaju priču gdje od sebe naprave žrtvu, da bi im vrata ostala otvorena ako požele da se vrate.
Jer vidite on sebe žrtvuje odlaskom od mene jer smatra da he to najbolje za mene i da ja zaslužujem nekog puno boljeg od njega.
Nakon odgledanih, ni sama ne znam koliko videa o toksičnim i manipulativnim odnosima, pročitanih tekstova, shvatila sam da sam ja ta koja je živjela u iluziji.
Niko vas ne ostavlja zato što vas voli. Neko ko hoće da bude sa vama, biće.
Ja se nisam odjednom prosvijetlila za mhesec dana, ali sam počela da radim na sebi, da cijenim sebe, da volim sebe i težim ka tome da ne padnem opet u takav odnos, ni sa njim, niti sa bilo kim drugim. Ima dana kad se osjećam super, ali ima i kada plačem, kada želim da se javi, ali otjeram brzo takve misli jer znam da nikad neće biti bolje, da je ovo momenat kada trebam da izdržim svu bol koju osjećam, da se uvijek sjetim ovog osjećaja olakšanja, jer kad izađete iz takvog odnosa, koliko god da vas boli, vi osjećate olakšanje jer vas više ne guši.
Osjećaj u vama vam govori da je to dobro i držite se tog osjećaja.
Znam da trebam još puno raditi na sebi, jer sada tek vidim koliko me taj odnos srozao i psihički i emocionalno, ponovo gradim sebe i pokušavam se posvetiti isključivo sebi.
Podijelila sam ovu priču jer želim da svi oni koji se trenutno balaze u takvim odnosima, izađu iz toga. I sama prolazim kroz pakao toga, i onog što sam prošla i onog što trenutno prolazim, ali vjerujem da svako treba da radi na sebi i da nauči da voli i cijeni prvenstveno sebe, jer nećete neće život stati nakon takvog prekida, tek tada ćete početi živjeti
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja zelim da podelim svoje iskustvo,tacnije zivot sa narcisom i psihopatom,muzem i ocem svog deteta.Nisam jos uvek otisla od njega zbog deteta koji ga obozava,ali bitno je da sam konacno shvatila sa kim imam „posla“ i kakav je on ustvari.Znamo se citav zivot,isli zajedno u vrtic.Nikad se nismo druzili do 21 godine zivota.Znali se iz vidjenja,iskreno nisam ga zelela u svom drustvu(svidjao mi se pomalo ali sam smatrala da nije moj „nivo“),dok jednom nisam dobila sms od njega..Videli se,hvalio me na sva usta,komplimenti pljustali,zahvaljivao mi sto sam uopste odvojila vreme za njega.Govorio mi kako je sanjao taj trenutak..Tada ja „padnem“ na te njegove hvalospeve(jos uvek nisam sebi oprostila to sto sam pristala da budem sa njim).Evo vec 15 godina ja tako trpim manipulatora koji mi je izgovorio najodvratnije reci u srpskon recniku,vredjao me,ponizavao,“gazio“ mene i mrvice mojeg postovanja(do te mere da sam zelela da dignem ruku na sebe),mrzeo me iz dna duse dok sam ja njega gledala kao u Boga.Ne mogu ni da se setim vise sta mi je sve uradio.Od prevare,dopisivanja sa raznim k*rvama,skoro do udaraca.Najgore mi je sto me po ko zna koji put nagovorio da me voli,ali da je trenutno pod stresom i da je sve to sto me izvredja u afektu i da on to ne misli zaista.Na kraju ja mu i dete rodim(ali tada krece moje budjenje,sto je dobro).Valjda sam se trgla kada je poceo da ljubomorise na NASE dete i kada je u svadji pokusao da me udari dok sam drzala NASEG SINA.Tada u meni proradi neka roditeljska snaga da odbranim dete i sebe i krenem ja na njega.Tad se i on trgao i pocne da place,da se pravda kako sam ga ja naterala na to.Sada cete se pitati sta ja jos uvek radim tu sa njim,recicu vam-zbog sina,da jos neko vreme budu zajedno.Pocela sam da gledam sebe,svoje potrebe,njega ne volim vise pa pokusavam sto vise da izbegavam.Planiram da odem kod svojih sa sinom ukoliko dodje do neke svadje.On pokusava da „podgreje“ moje emocije ali bezuspesno,konacno sam shvatila sta se desava i ne zelim vise nikada da se vratim na staro.Potrudicu se jos neko vreme da budem kod njega kuci(iz koje me je redovno terao kada se posvadjamo),samo ko ima dete mozda moze sa me shvati,mozda i ne moze ali ja zaista vidim napredak i prosvetljenje prvi put posle 15 godina.Samo na sina mislim i polako krecem sebe da volim(onako kako je trebalo uvek).Tesko mi je da oprostim sebi mnogo stvari,trebace mi bas vremena ali verujem da cu uspeti.Prvi put sebe hvalim,kupujem sebi ono sto sam oduvek zelela ali nisam jer sam smatrala da ne zasluzujem,da je skupo,da ne treba na sebe toliko da trosim(iako sam ih sama zaradila).Tesko je sebe zavoleti posle toliko gresaka,posle nesigurnosti,vredjanja ali znam da vredim mnogo vise zato napredujem!Zene,samo sebe gledajte i decu ako imate,muskarci nisu vredni gubitka sebe.Kada to shvatite sve krece na bolje..Vreme mi treba,ali od sebe ne odustajem.Uskoro pravim prvi korak odlaska od njega,to je vec drugi zivot,srecan zivot..Taman da zavolim sebe jos vise.
Свиђа ми сеСвиђа ми се