Crvene zastavice na prvim sastancima

Neću ponavljati ono što sam napisala u ovom postu. Preneću samo neka svoja iskustva i šta je mene odbijalo na prvim sastancima.

Najviše me odbija kad neko stalno gleda u telefon. Ne sviđa mi se čak ni ako ga nekoliko puta pogleda. To je znak nekulture i nepoštovanja sagovornika. Uglavnom, sa onima koji su gledali u telefon i nije bilo ništa.

Kad nemam o čemu sa nekim da pričam, kada je energija između nas loša i nemamo ništa zajedničko – to takođe odbija.

Odbije me i nečiji fizički izgled. Nije se retko dešavalo da je momak niži od mene.

Ne volim kad neko ne ume da se šali i negativan je, a najmanje volim kad ne razume moj smisao za humor.

Ima dve godine kako ne izlazim sa nekim ko nije intelektualno jak. Volim kad sa nekim razmenjujem ideje, kada pričamo o knjigama, o nauci, itd.

Zanimljivo je da u većini slučajeva simpatija je obostrana ili je obostrano nema. Verovatnu tu hemiju ili osetimo oboje ili ne oseti nijedna strana.

Kada ti je sa nekim kog si tek upoznao dosadno taj 1h na sastanku, šta da očekuješ posle? Treba jedva da čekamo da se opet vidimo a ne jedno od drugog da pobegnemo.

Moram priznati da me emocionalna nedostupnost poslednje 2 godine privlači (ona se računa u crvenu zastavicu pod uslovom da mi želimo ozbiljno), a ranije jeste samo kratko nakon duže veze. Shvatila sam da je zapravo i deo mene nedostupan. Osoba koja je dostupna i želi nešto ozbiljno neće tolerisati nedostupnu i igre toplo-hladno.

Meni, koja sam trenutno nedostupna, strah uliva izjava „ja želim brak i ozbiljnu vezu“ a ne nedostupnost. To je jasan znak da nisam još uvek spremna za vezivanje i to je ok. Živela sam s dečkom, raskinuli smo, pa sam upoznala psihopatu i normalno je da mi treba vremena da se oporavim. U redu je ako i vama treba vremena. Sve će doći u svoje vreme. Ne forsirajte sebe na nešto na šta niste spremni.

Najveća crvena zastavica je loš osećaj u stomaku kad smo kraj nekog. Kako se osećamo u nečijem prisustvu – nek nam to bude najmerodavnija ocena uspešnosti prvog sastanka. Ne njegov izgled, karijera, šarm – nego osećanja koja u nama budi.

Nije najbitnije ko si ti, nego kako se ja osećam kraj tebe. Mogu li da budem ono što jesam? Da li sam opuštena, mirna? Da li mi je osmeh na licu? Ili ipak osećam strah i da nisam dovoljno dobra?

Kad sam upoznala dečka sa kojim sam živela osećala sam mir i moj odnos s njim najvećim delom bio je miran. Kad sam upoznala psihopatu, osetila sam veliki strah, tako da – sve je jasno.