Najveće promene se dešavaju kada kažemo DOSTA JE BILO

„Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego što se probude i kažu: „Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bića.“ Samo kada nam je svega dosta otvara se izlaz (Antoni De Melo, Buđenje)“. Pročitajte i ovaj deo iz knjige Buđenje.

Kada odlazimo i na psihoterapiju ili konsultacije i savetovanje? Uglavnom kada nam je nečega dosta i kada ŽARKO želimo smernice, pomoć i promenu. Sve dok nam ne gori pod nogama mi i terapiju (nažalost) odlažemo, jer je tobož skupa i iz milion drugih razloga (čitajte izgovora). A šta nam je skuplje? Plaćanje novcem ili vremenom, živcima i zdravljem? Neka cena se uvek plaća. A mi odlučujemo koju ćemo platiti, tj. čime. Šta nam je vrednije – novac ili zdravlje?

A i psihoterapija će nam pomoći samo ako sami sebi želimo da pomognemo, ako primenjujemo to što čujemo i zaključimo. A da bismo primenili uglavnom nam je pre toga već bilo svega dosta… I samo shvatanje toga da li nam terapija pomaže ili ne je relativna stvar. Ko očekuje magične, instant promene – razočaraće se. To ne postoji! Nismo preko noći ovakvi postali, ne možemo se preko noći ni promeniti.

Ako nam je ta seansa promenila bar malo, u jednom segmentu neko naše uverenje, osvestila emociju, ranu iz detinjstva, pomogla u samospoznaji, onda nam je POMOGLA, onda vredi. Meni je baš svaka terapija (a išla sam na tri vrste) pomogla u nečemu. Nije mi razrešila sve probleme ovog sveta i promenila me iz korena, ali to nisam ni očekivala, jer to je bajka.

Moje iskustvo: Čemu sam sve ja rekla DOSTA JE BILO

Poslednjih godina u mnogim sferama i segmentima sam došla do te tačke DOSTA JE BILO.

Dosta mi je bilo raznih kompleksa. Ozbiljno sam poradila na njima i ojačala samopoštovanje. Zagledala sam se i u svoje vrline i u svoje mane i prihvatila sebe. Imam realnu sliku o sebi, ali i dalje težim samospoznaji.

Od prošle godine, dosta mi je pacijenata oko mene. Više nemam spasiteljski sindrom. Ne zanima me da lečim prijatelje i partnere kroz naše odnose (koji pritom, naravno, ni ne žele da se leče). Želim da zdravo okruženje. Spašavanje mi je skroz besmisleno. Nikad nikog nisam spasila ko nije želeo da se spasi. Svako je za svoj spas odgovoran.

Rekla sam dosta i preteranom davanju koje me je iscrpljivalo do granica bolesti i anksioznosti. Nisam ovome samo rekla stop u ljubavi, već i u radu. I na stranici se više ne dajem preterano, nego umereno. Umereno davanje ide iz srca, a preterano iz želje za validacijom.

Kada sam spašavanju i preteranom davanju rekla stop, prekinula sam začarani krug toksičnih odnosa.

Rekla sam dosta je bilo i životu sa cimerkama i odlučila da se skroz osamostalim i živim sama. Ne želim da mi neko određuje kada će gosti da mi dođu i kada ću paliti veš mašinu. Verovatno znate da nije lako sa ženama živeti. Želim slobodu! Živela sloboda!

Dosta mi je besplatnog rada i rada u bescenje. Duhovno i materijalno treba da idu zajedno! Čovek koji radi za male pare ili, još gore, besplatno nije dobar čovek nego čovek koji ne ceni sebe! I sama moja struka (srpski jezik i književnost) ne donosi neki preteran novac. Novinarski poslovi nisu mnogo plaćeni. Knjige ne koštaju mnogo (iako mnogo vrede). Ni seminarski i master radovi nisu skupi. Dosta mi je toga da za šta god se odlučim da radim, treba da preživljavam! Odlučila sam da spojim i ono što volim i ono što je plaćeno – psihologija i marketing. A kreativno pisanje neka bude za moju dušu, bez obzira na novac.

Nakon svih ovih promena, ja sam takoreći druga osoba, možda sam se promenila čak i iz korena. Iscelila sam veliki broj svojih trauma i sada mi je cilj da ostvarim svoje pune potencijale koje nisam mogla da ostvarim okružena toksičnim ljudima i sa jakom sumnjom u sebe.

I sada imam probleme (nema života bez problema), ali oni su drugačiji, drugi nivoi problema su u pitanju. Više to nisu problemi preživljavanja, već problemi življenja. Tek kad toksične odnose prekinemo i ljubav prema sebi ojačamo, počinjemo istinski da živimo!

Čemu ste vi rekli DOSTA JE BILO?