Promenili ste ishranu i počeli da trenirate? Sjajno! Ali imajte na umu da nije svaki odnos prema treningu i ishrani dobar po našu psihu. Važno je da u želji da poboljšamo izgled ne zaboravimo i na mentalno zdravlje.
Većina nas ide iz ekstrema u ekstrem i onda brzo odustaje, pa sebe kinji zbog toga. A da li je uopšte realno trajno održati tu ekstremnu promenu? Do skoro ste jeli slatkiše i brzu i masnu hranu ko ludi, niste vežbali, jedva da ste kad i prošetali i onda ste prešli na skroz zdravu ishranu. Brojite svaku kaloriju. Trenirate često i malo duže, možda i po 1h. Upale mišića su česte, napadi želje za slatkim i masnim još češći. I onda upadnete u krizu i pojedete celu čokoladu. Ljuti ste na sebe ko ris. Stop! Ovako NE MOŽE!
KAKO čovek koji nije dizao zadnjicu s kreveta sada odjednom da duže od nekoliko dana, nedelja ili maksimum nekoliko meseci održi ritam vežbanja nekoliko puta nedeljno po 1h? Kako čovek koji je jeo 300 gr slatkog dnevno da slatko više ne okusi? Je li to zaista realno, a i normalno?
Smatram da je ceo koncept fitnes treninga i ishrane loše postavljen s psihološke strane. Meriti jelo na grame i beležiti kalorije je STRES. Hrana više nije uživanje.
Raditi preteške treninge od samog starta takođe nije dobro. Zašto? Prvo se gradi NAVIKA, a tek onda mišići. Ali zašto niko tako ne radi? Već svi krenu jako pa sagore? Jer svi hoće instant rezultate, a sve što brzo plane brzo se i gasi.
Zdrav odnos prema treningu i ishrani
Važan je balans, umerenost i pratiti svoje telo i um. Ako ste početnik, ako ste lenji za fizičke aktivnosti (ko ja) počnite sa 5 min dnevno, pa POSTEPENO povećavajte. Prvo gradite NAVIKU i verujte mi jednom će se i izgled popraviti, znam iz iskustva. Počela sam s vežbama pre godinu i 5 meseci i ISTRAJALA prvi put u životu u 38. godini.
Nisam razmišljala kad će mi se zategnuti telo. Rekla sam sebi radim ovo zbog zdravlja a telo nek se zategne i za 2 godine. I tako mi trening nije bio napor i stres. Takođe sam počela više i da šetam. Umesto da izađem iz busa baš kod mene, izađem dve stanice pre, npr. ili odem peške u dalji market.
Nisam odustala jer sam izgradila NAVIKU I STIL ŽIVOTA. I uskoro čak i u teretanu krećem a do sada sam radila vežbe kod kuće, najpre uz aplikaciju ko motivaciju a posle sama. Shvatila sam da mi prija da radim češće, a kraće trening bez pauze. Svako treba da odredi šta njemu konkretno prija.
Što se ishrane tiče, bila sam izbacila slatko na mesec dana (poneli me fitnes saveti). Naravno da nisam izdržala trajno. Ali od tada jedem umereno. Nekim danima jedem slatko, nekim voće. Takođe češće jedem kuvano. Izbacila sam i kafu, zamenila je čajem i kakaom. Nedavno sam eliminisala gazirano jer bez njega mogu. Osvestila sam da sam nesvesno jela više slatkiša nego što mi je bilo potrebno, te se skoro nikad više ne prejedam (ali skoro nikad ne nikad i to je ok, jer neće se ne znam šta desiti ako se prejedem jednom u 2 meseca).
Takođe mi se desilo da u jednom mesecu skoro mesec dana nisam trenirala, pa šta? Je li zemlja prestala da se obrće oko svoje ose? Jesam li se ugojila 5kg? Izgubila sve mišiće? Naravno da NE! SAMO nastavite opušteno i nakon pauze, sve OK.
Inače, smršala sam 10kg za godinu i 5 meseci. Sporo? Da, ali tako neće biti yo yo efekta a to je cilj. Mene zanimaju TRAJNA REŠENJA. A vas?
Strpljen-spasen. Možete li da više ne idete iz ekstrema u ekstrem već uravnotežite svoje psihičko zdravlje, ishranu i trening tako da vam sve to prija a ne da vas fizički i psihički urniše?
I ne morate da imate ne znam kakve mišiće i gledate da li imate na stomaku koji gram sala. I dovoljno dobro je odlično, a savršeno svakako ne postoji a i cena za savršeno je preskupa.
Dovoljno je biti fizički, psihički zdrav i fino zategnut sa kilažom koja spada u normalnu. Bolje to nego idealno izdefinisan a nesrećan jer više nećeš okusiti svoju omiljenu hranu. Na kraju krajeva, zar nisu sreća i zadovoljstvo krajnji cilj?
Druga strana tuge 